4
Jezero kojim upravlja srpsko javno preduzeće, dok korišćenje naplaćuje kosovsko, izgrađeno pozajmicom iz vremena Jugoslavije, našlo se u ekonomskom sporazumu potpisanom u Vašingtonu - a ovoga puta, čini se da je srpska strana u dijalogu sa Kosovom dobila neočekivan ustupak.
„Obe strane će se složiti da sarađuju sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim pravnim licima američke vlade na studiji izvodljivosti za potrebe zajedničkog korišćenja (sharing) jezera Gazivode kao pouzdanog resursa za snabdevanje vodom i energijom“, stoji u ekonomskom sporazumu na koji je 4. septembra u Beloj kući potpis stavio premijer Kosova Alvdulah Hoti.
Jezero Gazivode, koje se nalazi na teritoriji opštine Zubin Potok sa većinskim srpskim stanovništvom, a delom i na teritoriji opštine Tutin, u isto vreme je izuzetno značajno za snabdevanje vodom Prištine i okolnih mesta, odnosno oko trećine stanovnika Kosova.
Pročitajte još:
Toliko važno da je predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj pozvao premijera Avdulaha Hotija uoči ključnog sastanka u Beloj kući da ne potpiše sporazum sa Srbijom, ukoliko tekst tog dokumenta uključuje i pitanje jezera Gazivoda, i najavio mogućnost da zbog toga napusti vladajuću koaliciju.
Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa za Evropsku uniju za poglavlje 35 za Nova.rs ocenjuje da je upravo tekst koji se odnosi na Gazivode najveće postignuće sporazuma u Vašingtonu koji se tiče srpske strane.
„Prvi put se pominje da Srbija ima ingerencije nad jezerom Gazivode. To se do sada nije desilo upravo zato što je kosovska strana odbijala da vodi bilo kakav razgovor na temu imovine, a njihov stav je da se radi o resursu Kosova oko koga nema pregovora“, kaže Mijačić.
„Bez tog jezera, Kosovo bi imalo ozbiljne probleme u društvenom i ekonomskom razvoju“, objašnjava Mijačić, koji i sam živi u Zubinom Potoku.
Radi se o tome da je još sedamdesetih godina uzet kredit Svetske banke za izgradnju hidrosistema Ibar – Lepenica i dva jezera, sa idejom da se obezbedi snabdevanje vodom za hlađenje termoelektrana i snabdevanje vodom tog dela Kosova.
Zašto su SAD zainteresovane baš za Gazivode?
„Bez vode iz Gazivoda ne može da funkcioniše termoelektrana „Novo Kosovo“, koju je trebalo da gradi američka firma“, podseća Dragiša Mijačić.
Reč je, inače, o projektu izgradnje još jedne termolektrane u Obiliću, koja se u javnosti nazivala „Kosovo C“, „kosovo e Re“ ili „Novo Kosovo“, a ugovor vredan milijardu evra potpisan je sa američkom kompanijom „Contour Global“ 2017. godine.
Finansiranje tog projekta bilo je problematično od početka, a ovoga maja, u jeku kovid krize, kosovskoj Vladi stiglo je obaveštenje američke kompanije da namerava da raskine taj ugovor i da traži naknadu troškova u visini od 20 miliona dolara.
Izgrađeno je, međutim, samo jedno jezero – Gazivode, kojim trenutno upravlja Srbija preko Javnog preduzeća „Ibar“ iz Zubinog Potoka. Postoji inače i kosovsko preduzeće „Ibar Lepenac“ sa sedištem u Prištini. O tome kako posluju oba preduzeća pre tri godine za RTS je ispričao direktor srpske firme Srđan Vulović:
„Mi radimo, proizvodimo, a plodove našeg rada ubira južno preduzeće ‘Ibar Lepenac’ u Prištini. Neka procena je da desetak miliona evra može da ostane prihoda zahvaljujući našem radu na jezeru Gazivode. Nama ostaje plata i finansiranje iz budžeta Republike Srbije.“
Prema mišljenju Dragiše Mijačića, postoje tri načina da se sprovede ono što je navedeno u ekonomskom sporazumu potpisanom u Vašingtonu.
„Jedno je zajedničko upravljanje, odnosno korišćenje resursa Gazivoda. Drugo je – privatizacija, u kojoj bi Srbija i Kosovo zadržali pravo na resurse u skladu sa stepenom ulaganja, dok je treća mogućnost da Srbija preuzme upravljanje a da Kosovo bude jedini kupac vode“, kaže naš sagovornik, čiji je Institut za teritorijalni ekonomski razvoj inTER još 2015. predložio nekoliko „polaznih tačaka“ za rešavanje pitanja korišćenja hidrosistema „Gazivode.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
