Svi građani Srbije koji imaju kredite u evrima, a najčešće su to stambeni krediti, poslednjih meseci su na pravim mukama zbog rasta euribora, kamate koja direktno utiče na sve one koji su uzeli kredit sa varijabilnom kamatnom stopom. Poslednji obračun rata korisnike kredita dočekao je 31. decembra i rate su svima, upravo zbog rasta euribora, porasle. Zbog ovakve situacije, građani se sve teže odlučuju na stambene kredite, čekajući smirivanje situacije i povratak kamata “u normalu”. Istraživali smo – kada se to može očekivati i da li banke mogu trenutno opreznim građanima ponuditi neke olakšice kako bi se oni lakše odlučili na podizanje kredita?
Predsednik Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić za Nova.rs navodi da se nada da će period restriktivne monetarne politike, koju vode centralne banke, oslabiti u 2024. godini.
“Tada se očekuje da se inflacija smanji na oko tri odsto, plus minus 1,5 odsto i tada se može očekivati i balansirani pristup centralnih banaka, pa i mogućnost smanjenja euribora”, dodao je Vasić.
On ističe da već postoje i neke olakšice koje je donela Narodna banka Srbije, a koje su dostupne svima koji su kredite uzeli pre donošenja te odluke krajem prošle godine.
Naime, građani koji imaju problema u otplati, mogu da se jave banci i rok za otplatu svog kredita produže za tri godine ako su u pitanju gotovinski, potrošački i slični krediti ili pet godina ako su u pitanju stambeni krediti.
“Ovo je jedna od mera koja treba da olakša otplatu kredita u uslovima porasta euribora i libora i da smanji mesečni iznos obaveze klijentima. Savet je da za ovom odlukom posegnu samo oni koji stvarno imaju problema u izvršavanju svojih mesečnih obaveza”, naveo je Vasić.
I profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kao olakšicu za postojeće korisnike navodi preporuku Narodne banke Srbije, a kada je reč o onima koji bi tek trebalo da “uđu” u kredit, banke bi, prema njegovom mišljenju, mogle da eventualno smanje maržu.
“U tom slučaju bi kreditna formula za stambene kredite bila, recimo, 2,5 odsto plus euribor, ali to je stvar poslovne politike za svaku banku pojedinačno”, ističe Grubišić i dodaje da će se tu videti koliko je bankama stalo da održe nivo kreditnih plasmana.
Podsetimo, Nova.rs je nedavno upitala agente o predviđanjima za tržište nekretnina u ovoj godini.
Kada je reč o kupoprodaji stanova, dosta toga će zavisiti od broja ruskih državljana koji se pojave na tržištu kao kupci.
“Čak i ako se njih 10 odsto pojavi kao kupci, na tržištu bi bilo nešto manje od 20.000 ljudi. Pretpostavimo i da je najveći deo njihove tražnje usmeren na Beograd, pa onda i na Novi Sad, to bi moglo da dovede do blagog rasta cena koje su u poslednja dva meseca u vrlo blagom padu”, rekao je nedavno za naš portal Uroš Jovanović iz agencije “Art nekretnine”.
Prvi talas dolaska ruskih državljana bio je u martu mesecu i najveći deo njih ima ugovore o zakupu od godinu dana, što znači da će njima u martu isticati ti ugovori.
“Zbog toga pretpostavljamo da će se jedan deo njih pojaviti na tržištu kao kupci. Ono što je nova vest je da poslednjih mesec dana imamo već povećano interesovanje od strane ruskih državljana, doduše nije ništa dramatično. Međutim, koliko su ranije bili zainteresovani isključivo za zakup, sada već jedan mali broj njih ipak se opredeljuje za kupovinu, a to očekujemo da se nastavi u periodu od marta. Što se tiče domaće tražnje, ona je od druge polovine oktobra u ozbiljnom padu koji je, po mom mišljenju, rezultat očekivanja da se ove trenutne cene smire”, naveo je tada Jovanović.
BONUS VIDEO Ko ne mora neka se kloni novih kredita
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare