INTERVJU Rodoljub Drašković: Nemamo pravo da ćutimo dok društvo tone u ponor

Kompanija Swisslion izbacila je na tržište Studentski eurokrem blok, a sva sredstva od prodaje namenjena su studentima u blokadi. Ovaj simbolični poslovni potez je za sada jedinstven u Srbiji. Zato smo predsednika i vlasnika kompanije Rodoljuba Draškovića pitali kako su se odlučili za direktnu podršku mladim ljudima koji protestuju.

- Naši zaposleni imaju oko 20.000 dece, školaca i studenata i radimo za našu sadašnjost i njihovu budućnost. Njih prate i podržavaju njihovi roditelji na studentskim protestima. Studenti i školci danas na ulicama gradova Srbije hoće da grade zdrav životni ambijent, da završavaju škole, da se zapošljavaju i da ostaju u svojoj zemlji. Ništa drugo ne traže, osim onog što ima mladost širom Evrope i sveta. Ovo je njihova zemlja. Traže društvene reforme. Oni su ozbiljniji, pametniji i školovaniji, nego što smo bili mi u njihovim godinama.
Svaki normalan čovek, intelektualac, bez obzira na godine, treba da shvati dubinu društvene krize i da svoj doprinos, da se država izvede na zdrave demokratske osnove. Mladi su shvatili da je došlo vreme da se korupcija i kriminal moraju saseći u korenu, a od državnih organa traže da profesionalno rade, odnosno obavljaju poslove za koje su plaćeni.

Šta predlažete kolegama, drugim preduzetnicima, očekujete li da Vas neko sledi?

- Šta drugo mogu da im predložim već da se svi uključimo, da stvaramo društveni ambijent za brži razvoj, pre svega domaće privrede, da se racionalno koriste privredni resursi i da ostvarujemo nove vrednosti, koje će biti u funkciji sveukupnog društvenog razvoja. Privredni razvoj podrazumeva otvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje i osposobljavanje mladih kadrova, koji će uskoro biti nosioci sveukupnog društvenog razvoja ove zemlje. Danas nijedna poluga vlasti profesionalno ne obavlja svoj posao. I njih treba razumeti. Nestručni su i nesposobni, odnosno nisu osposobljeni da obavljaju funkcije u skladu sa ustavom i zakonom. U današnjem sistemu nije bitna stručnost i sposobnost, već naporotiv potrebna je partijska knjižica i lojalnost partijskim vođama. Do diploma lako dolaze. Kupuju ih isto kao glasove i nažalost ostaju nepismeni. Nije kriva ministarka poljoprivrede što ne zna da li kokoš ima dve ili četiri noge, nego je kriv onaj ko ju je postavio na tu funkciju. Lično mene ne interesuje politika. Jedina politika koja me interesuje jeste ekonomska. Interesuju me uslovi privređivanja, tržišni ambijent i uređeno društvo bez korupcije i kriminala, bolji standard građana, daleko veća platežna moć, odnosno standard koji je primeren evropskim standardima. Srbija ne zaslužuje da ima ovakvu Skupštinu, ovakvu Vladu i ovakve institucije?

Sem političke i ekonomske, mi smo u velikoj moralnoj krizi, u krizi sistema vrednosti!

- Mlada generacija danas na ulicama traži da se to menja, u korist sveukupnog društvenog i ekonomskog razvoja. Samo u prošloj deceniji iz Srbije je pobeglo preko pola miliona mladih i stručnih ljudi. Ako se taj trend nastavi ostaće režim i oni lojalni sa partijskim knjižicama, koji se voze konvojima autobusa na mitinge podrške režimu.

Kao nekadašnji student, koji je osetio duh studentskih protesta 1968. i sada kao otac kako gledate na pobunu srpske mladosti koja ne pristaje na život u društvu bez pravde i zakona.

- Studentski duh me nije izdao. I dalje nosim indeks trećeg nezavršenog fakulteta. Otac sam šestoro dece. Moja punoletna deca mi danas upućuju kritike što nisam u prethodnim vremenima, kao uspešan čovek, uticao na političku i društvenu stvarnost, koja nas je dovela u ćorsokak. U bezakonje, nepravdu i nemoral.

Podrška studentima je višeznačna, sem direktne ekonomske pomoći to je i želja za promenama na političkom i na ekonomskom planu.

- Domaća privreda je stožer sveukupnog privrednog i društvenog razvoja. Ona zapošljava i osposobljava nove generacije, finansira budžet, fondove, domaćinski se ponaša, poštuje svoje uposlenike i brine o njihovom socijalnom statusu. Strani investori, kako ih ja nazivam “sramni investitori” dobijaju subvencije, a zaposleni u tim preduzećima su u kolonijalnom, odnosno najamnom odnosu. Većina tih preduzeća isključivo donosi opremu i tehnologije, najčešće prljave, koje truju vazduh, zemlju, vodu. Kada iskoriste subvencije, iznesu zarađeno, firme zatvaraju, a radnici ostaju na ulici. Nije retko da vlast dovodi investitore, plaća subvencije, izgrađuje proizvode hale, koji su direktna konkurencija domaćoj privredi. Domaća privreda počiva na zdravim osnovama, te strane investicije bitno ne utiču na njihovu privrednu stabilnost, ali im čine štetu. Ima dosta slučajeva, a jedan od njih je strana investicija proizvodnje čokolade u Novom Sadu. Opšte je poznato da je domaća konditorska industrija vrlo razvijena, a dovodi im se strana konkurencija. Konkretno Swisslion-Takovo raspolaže proizvodnim kapacitetima i tehnologijama kao trećina Evrope, a primitivnoj javnosti saopštava se da je Srbija konačno dobila fabriku čokolade. Isti je slučaj dovođenje sokadžija, davanje subvencija, verovatno sa ciljem da ugrozi poslovanje kompanije Takovo, koja sedamdeset godina proizvodi sokove i ne samo što proizvodi, nego investira u razvoj voćarstva, povrtarstva i poljoprivrede. Domaća privreda je pastorče ovog režima, a razlog je verovatno da sa domaćom privredom ne mogu da rade po sistemu “pola pijem, pola Šarcu dajem”.

Gospodine Draškoviću, imate li neke povratne informacije, kako su potrošači prihvatili “studentski blok”?

- Rodio se novi proizvod “jedan je studentski blok EUROCREM”. Ideju su dali naši studenti. Ne samo ideju, već su oni uradili i dizajn. Jedino znam da su svi studenti, na svim univerzitetima u Srbiji dobili kao materijalnu pomoć “jedan je studentski blok EUROCREM” i da su svi izrazili poštovanje, radost i zadovoljstvo.

Vi znate u kakvom sistemu živimo, vrlo često gledamo da se kritičari režima kažnjavaju na razne načine, očekujete li neku vrstu represije prema Vama i Vašoj kompaniji?

- Poslovni sistem Swisslion posluje u više država. Sva preduzeća posluju samostalno i uredno izmiruju sve zakonske obaveze po osnovu poreza, doprinosa i drugih naknada. Ja kao poslovan čovek koji je tvorac ovog poslovnog Sistema sebi sam obezbedio status slobodnog privrednika i tu slobodu, ličnu i profesionalnu, niko mi neće, niti može ugroziti.
Demokratske slobode i pravo da pomažemo studente, đake i njihove profesore niko nam neće uskratiti. Svaki pokušaj biće im vraćen bumerangom. Ne želim da o tom razmišljam. Od ovog režima ne tražim ništa, niti sam ikada išta tražio, niti sam dobio, a pravo na rad i poslovna sloboda, zasnovana na poštovanju zakonodavstva je naša vodilja u zdravu budućnost. Nemam sumnje da će zaposleni braniti svoje preduzeće od bilo čijeg nasrtaja ili nesreće. Za slobodu ovog naroda, zaposlenih u poslovnom sistemu, za slobodu studenata i đaka uvek sam spreman sebe da žrtvujem.

Imamo li mi kao društvo u kome gotovo ništa ne funkcioniše, u kome ljudi stradaju zbog nestručne i korumpirane vlasti pravo da studentski bunt gledamo pasivno sa strane kao što mnogi i dalje čine.

- Nemamo pravo da pasivno posmatramo stvarnost u kojoj propada svako nacionalno dobro. Kao društvo tonemo duboko u ponor, a oni koji su ovo društvo doveli u ćorsokak moraju da polože račune, da shvate da su oni krivci za naše poraze, da su oni krivi što Srbija danas menja i geografiju i demografiju. Sposobni odlaze, zreli i školovani dobro su došli Evropi. Došao je kraj rasprodaje bogatstva Srbije. I tome da se ruše kulturna dobra, mostovi, da se uništava sve ono što je sveto jednoj naciji, da se kupuju ratni avioni i daju milijarde, a svesni smo da ničemu neće služiti. Vekovima je Srbija krvarila za slobodu, a danas je postala kolonija sramnih investitora.

#blockquote_0

Je li ovo poslednja šansa da opstanemo kao narod i kao država?

- Verujem da jeste. Verujem da je i državni vrh svestan stvarnosti da im više ne prolaze laži i podvale. Moraju biti svesni svoje odgovornosti, svesni da se narod Srbije oslobodio straha zahvaljujući studentskim pokretima. Oni su ti koji demoliraju državnu imovinu, a onda poturaju kukavičije jaje ražimskim medijima da su to počinili studenti, odnosno mirni demonstranti.

Gde je, po Vama, izlaz iz trenutne krize?

- Mislim da ni ovaj režim, niti politička opozicija ne mogu izvući državu iz krize. Kakva pozicija, takva je i opozicija. Većina opozicije je u koaliciji sa režimom. I opozicija, kao i pozicija jedino znaju da lansiraju primitivne svađe, uvrede i poniženja i oni su krivi što je danas društvo podeljeno. I opoziciju država plaća. Gde su im srednjoročni i dugoročni programi razvoja Srbije? Ne brani se demokratija guranjem sa policijom. Vidim izlaz u formiranju tehničke vlade na mandat od godinu dana, a sastav te vlade su profesori univerziteta, doktori nauka, mladi najobrazovaniji, stručni ljudi i obavezno studentski predstavnici. Urediti i pripremiti demokratske izbore i kontrolu izbora, da svi shvate da će snosti odgovornost pred Ustavom za konvoje autobusa glasača, kupovinu glasova i ucene birača. Znači isključiti kriminalne radnje u funkciji osvajanja vlasti. Smatram da na ovim demokratskim principima možemo doći do institucija, koje će isključivo raditi u interesu Srbije i zaštiti nacionalnih, prirodnih i materijalnih bogatstva kojima raspolaže ova zemlja.