Inicijativa - medonosne bašte u urbanom okruženju

Svet je danas teško mesto za život ako ste pčela, cvet bogat polenom i nektarom je sve teže i teže naći. Širenje gradova, klimatske promene i pesticidi vrše pritisak na najvažniju vrstu na svetu, odgovornu za dobar deo hrane koju svakodnevno jedemo.Povodom Svetskog dan pčela koji se obeležava 20. maja ove godine u Srbiji se pokreće "Incijativa za medonosne bašte". Grupa organizacija, udruženja, institucija, pčelara, naučnika, ekoloških aktivista, građana i građanki koji žele da pomognu pčelama kroz negovanje i zasnivanje površina sa medonosnim biljkama kao i postavljanja košnica na teritoriji Beograda poziva na akciju pomoći pčelama i drugim oprašivačima, tako što ćemo im ponuditi svoje otvorene prostore, bilo velike ili male, za raznolike biljke koje cvetaju i hrane ih.

Udruženje Ekonaut, jedan od pokretača inicijative je zato sastavilo kratku informativnu publikaciju sa 100 biljaka za pčele, da bi svako odabrao upravo biljke prema svojim mogućnostima i lako se uključilo u Inicijativu koja planira da do jeseni animira što veći broj ljudi, kompanija, udruženja, školi i svih ostalih, voljnih da se pridruže ovom poduhvatu kroz različite programe u oblasti baštovanstva i pčelarstva.Ako imate zelenu površinu koju želite pretvoriti u utočište za pčele, tim pejzažista i baštovana će vam u ime ove Inicijative pomoći da jednolični travnjak pretvorite u baštu koja je raj za: pčele, leptirove i druge korisne insekte, a ujedno i više ekonomski održiva. Ovo je u poslednjoj deceniji u svetu postao trend, jer održavanje površina sa različitim višegodišnjim biljkama umesto travnjaka doprinosi lokalnom biodiverzitetu, a zahteva manje vode jer su u pitanju biljke koje su otporne na sušu ili poplave, a sve su češće zbog klimatskih promena.Svako ko već ima neku površinu koja ima elemente medonosne bašte, može se priključiti inicijativi preko društvenih mreža i učestvovati od 1. juna do 1. septembra u nagradnom konkursu #medonosnabasta.Svi koji budu delili svoje iskustvo i slike konkurišu za prigodne baštovanske i pčelarske poklone, a pravila i uslovi će biti objavljeni 1. juna preko profila pokretača inicijative na društvenim mrežama.

"Nažalost, broj pčela se drastično smanjuje zbog različitih razloga, od promena u korišćenju zemljišta, intenzivne poljoprivrede, upotrebe pesticida, uništavanja prirodnih staništa do klimatskih promena. Visoke temperature, promena vremenskih prilika tokom godišnjih doba i ekstremni vremenski događaji stvaraju probleme pčelama. Ako se ovaj trend nastavi, cena našeg voća i povrća mogla bi značajno da poraste, hranljivi usevi će sve više biti zamenjeni usevima poput pirinča, kukuruza i krompira, što će rezultirati neuravnoteženom ishranom i manjom količinom hrane", izjavila je Duška Dimović iz WWF - svetske organizacije za zaštitu prirode.

Šta vam je potrebno za medonosnu baštu

Da bi ste napraviili svoju baštu ili bilo kakvu zelenu površinu prilagođenu pčelama, potrebno je da vaša zelena površina ima sledeće elemente:

• Biljke koje obezbeđuju nektar i polen

Ako želite da preuzmete aktivniju ulogu u očuvanju pčela i želite da naučite više o pčelarstvu bilo kao hobiju ili profesiji možete proći i pčelarsku obuku u trajanju od tri meseca u okviru "BeeConnected" škole urbanog pčelarstva koja se održava u Beogradu koja počinje u julu u organizaciji Ekonauta i Pčelarskog gazdinstva Slađan Simonović.

Društveno odgovorne kompanije ili stambene zajednice u Beogradu takođe mogu da podrže projekat urbanog pčelarstva i pčele u gradu, tako što će usvojiti košnice u svom otvorenom prostoru, kao što je na primer krov ili druga površina sa potrebnim uslovima tako da ne predstavlja opasnost ni za pčele ni za ljude. Svoje prostore za potencijalne pčelinjake takođe možete prijaviti kontaktirajući udruženje Ekonaut čiji će pčelari proceniti na koji način možete da dobijete svoj urbani pčelinjak.Primer jedne takve bašte se može naći u centru Beograda, u ulici Gavrila Principa u okviru prostora Nova Iskra Savamala, kreativnog haba i coworking zajednice. Nastala pre nekoliko godina, na samo 100m2 nekada zapuštenog prostora sada raste preko 70 različitih vrsta biljaka, sa ciljem da se podstakne lokalni biodiverzitet. Ova bašta je primer održivog dizajna i uređenja otvorenog prostora. Uz sve to, ovakav prostor blagotvorno utiče i na ljude, pružajući iskustvo prirode, mesto za relaksaciju i inspiraciju. Biljke u ovoj bašti iz godine u godinu posećuju različite vrste pčela i leptirova koje ne očekujete u blizini autobuske stanice u jednom od najzagađenijh delova Beograda.

Beogradski med ili da li je urbani med siguran za ljudsku upotrebu?

Rezultati ispitivanja uzorka urbanog meda sa područja Beograda, iz košnica koje udruženje „Ekonaut“ održava za jednu društveno odgovornu kompaniju sa Novog Beograda, dostavljeno je InovaLab-u, laboratoriji za ispitivanje autentičnosti hrane koja je osnovana pri Hemijskom fakultetu u Beogradu."Pokazalo se da ispitivani uzorak u potpunosti zadovolјava parametre kvaliteta meda saglasno odgovarajućoj nacionalnoj i evropskoj regulativi i da je prema sadržaju kontaminenata (rezidua pesticida i teških metala) bezbedan za konzumiranje. Ranija ispitivanja većeg broja uzoraka urbanog meda sa područja Beograda pokazala su da je beogradski med bezbedan i prema sadržaju policikličnih aromatičnih uglјovodonika koji nastaju pri sagorevanju. Visok kvalitet ispitivanog uzorka meda ukazuje na visok potencijal Beograda za razvoj urbanog pčelarstva koje je u ekspanziji širom Evrope", izjavila je prof. dr Dušanka Milojković-Opsenica sa Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Ovaj model pčelarstva je prepoznat u mnogim razvijenim urbanim sredinama, kao dobar način obogaćivanja lokalnog biodiverziteta, ali i kao društveno odgovorna kampanja koja privlači pažnju javnosti i senzibiliše je za probleme životne sredine. Od 2018.g u Beogradu postoji "BeeConnected" – Ekonautov projekat iz domena urbane ekologije kao i škola pčelarstva koja se bavi iznajmljivanjem i održavanjem košnica za društveno odgovorne kompanije, pojedince ili druge subjekte koji imaju želju i potrebne preduslove da na svom prostoru naprave pčelinjak uz stručnu pomoć i održavanje od strane "BeeConnected" tima.

Istorija Svetskog dana pčela

Da bi podigla svest o važnosti oprašivača, pretnjama s kojima se suočavaju i njihovom doprinosu održivom razvoju, UN je 20. maj odredio kao Svetski dan pčela. Tog dana rođen je 1734.g. Slovenac Anton Janša, pionir pčelarstva. Maj je izabran i kao mesec za Svetski dan pčela, jer je na severnoj hemisferi potreba za oprašivanjem najveća u tom periodu, dok je na južnoj hemisferi vreme za berbu meda i pčelinjih proizvoda. Cilj slavljenja ovog dana je jačanje mera usmerenih na zaštitu pčela i drugih oprašivača, koje bi značajno doprinele rešavanju problema vezanih za globalnu snabdevanje hranom i eliminisanju gladi u zemljama u razvoju.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram