Dvocifrena inflacija već sada ozbiljno muči građane Srbije koji sve teže prate promena cena na rafovima u prodavnicama. Iako je zvanično na papiru ona 11,9 odsto, u stvarnom životu su poskupljenja mnogo veća. Kako se čini u ovom trenutku, uprkos intervencijama države, rast cena je nezaustavljiv. Na pitanja do kada će to da traje sagovornici Nova.rs ocenjuju da će to zavisiti od dva faktora - završetka rata u Ukrajini i ministra Siniše Malog.
Prema zvaničnim podacima, cene za potrošače u junu ove godine povećane su u proseku za 11,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najviše su poskupeli kafa i čaj za blizu 25 odsto, dok je meso poskupelo malo manje, oko 23,8 odsto. Ista stvar se desila i sa cenama mleka, sira, jaja…
Spisak je dugačak i nema mu kraja. Ono što se svi građani pitaju je ima li načina da se rast cena zaustavi i do kada će sve to trajati.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović tvrdi da je moguće zaustaviti inflaciju, ali da je potrebno zaustaviti ključni uzrok – štampanje novca.
„Inflacija se pokreće štampanjem novca. Jedan deo inflacije jeste uvezen kroz cenu energenata, ali to nije inflacija. Ona podrazumeva permanentni rast cena po sve većoj stopi. To možete da izvedete jedino ukoliko štampate više novca nego što je potrebno. Koliko god uvezli struje ili žitarica, to se ne može na taj način odraziti kroz inflaciju. Jedini pravi uzrok je ponavljam, štampanje novca, a njeno obuzdavanje se može zaustaviti zavrtanjem slavine“, objašnjava naša sagovornica.
Ona napominje da se inflacija direktno dovodi u vezu sa političkom odlukom ministra Siniše Malog da odluči kako novac treba da se štampa.
„Narodna banka ne štampa novac, nego ministar Siniša Mali donese odluku i sam uradi to, a nakon toga NBS verifikuje. Bez njegove odluke te stvari se ne bi radile“, priča naša sagovornica.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za Nova.rs da će dalji rast cena zavisiti i od spoljnih faktora, odnosno od toga šta će se dešavati sa ratom u Ukrajini.
„Postoji snažan, bujni pokretač inflacije, a to su porast cena energenata i hrane koje uvozimo. Pored toga, beleži se poremećaj u celoj svetskoj privredi zbog ukrajinskog rata. Proizvodnja i ponuda su se smanjile, pa je prirodno da cene rastu, kako bi se uravnotežile sa tražnjom koja se nije smanjila. Zbog toga cene će morati da rastu još neko vreme“, priča naš sagovornik.
On dodaje da je Srbija još specifičnija jer je vlast potrošačima delila „alimentacije i poklone“.
„To je onih 30 evra, pa posle 50 i 100 evra. Novac se upumpavao u sistem i to je moralo da izvrši pritisak na sistem cena. Ovaj domaći faktor sa upumpavanjem novca je mogao i morao da izostane, ali to nije jedina greška u ekonomskoj politici. Propast je i administriranje, odnosno ograničenje cena namirnica i drugih proizvoda. To nigde nije dalo rezultate – za kratko vreme može da zaustavi cene, ali pre ili posle dolazi na naplatu ‘efekat praćke‘, pa cene skaču još više“, dodaje poznati ekonomista.
Na pitanje do kada možemo da očekujemo galopiranje inflacije, Madžar poručuje da to niko sa sigurnošću ne može da kaže.
Komentarišući ograničenje cene hrane, energenata i osnovnih namirnica, profesorka Danica Popović je podsetila na prvu inflaciju nakon 2000. godine.
„Posle petog oktobra prva inflacija je bila 120 odsto, ali nisu ništa naštampali para. Oni su samo odmrzli cene, a napravili su je zbog toga što nije bilo hrane na rafovima ili je bilo po nekoj ceni koju niko nije hteo da plati, što će i nama verovatno da se desi u jednom trenutku“, pojašnjava ona.
Na identično pitanje kao i za Madžara do kada možemo da očekujemo rast inflacije, Popović odgovara da to zna samo onaj ko štampa novac. A to je Siniša Mali.
„Ima neko ko sipa iz bokala i na pitanje koliko će to da traje može da vam kaže samo onaj ko je odvrnuo slavinu. Mi ne možemo da znamo tačan odgovor na to pitanje jer ne znamo kada će se slavina zatvoriti“, zaključuje naša sagovornica.
Bonus video: Vasić i Markov – Inflacija ocena, pitanje je da li „Vukovci“ zaslužuju to zvanje
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare