Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ove godine bila je za 4,6 odsto veća nego istog meseca prošle godine, a u odnosu na prosek 2019. godine bila je veća za 7,9 procenata, objavio je Republički zavod za statistiku.
Industrijska proizvodnja u periodu januar-septembar ove godine, u poređenju sa istim periodom 2019, bila je manja za 0,2 odsto.
U septembru je u odnosu na isti mesec prošle godine rast zabeležen u sektorima snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (9,6 odsto), prerađivačkoj industriji (4,1 odsto) i rudarstvu (0,5 odsto).
Po namenskim grupama industrijske proizvodnje u septembru ove godine, u odnosu na isti mesec prethodne, porasla je proizvodnja proizvoda za široku potrošnju (27,8 odsto), kapitalnih proizvoda (10,2 odsto), netrajnih proizvoda za široku potrošnju (5,6 odsto), energije (2,7 odsto) i intermedijarnih proizvoda, osim energije (1,3 odsto).
Obim industrijske proizvodnje u septembru ove, u odnosu na septembar prošle godine, imao je rast u 20 oblasti koje učestvuju u strukturi industrijske proizvodnje sa 81 odsto, a pad je bio u devet oblasti koje učestvuju u strukturi industrijske proizvodnje sa 19 odsto.
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u septembru ove godine, u odnosu na isti mesec lane, imale su proizvodnje električne energije, prehrambenih proizvoda, metalnih proizvoda, osim mašina, proizvodnja električne opreme i proizvodnja nameštaja.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za septembar 2020. godine, u odnosu na prosek 2019. godine za industriju ukupno pokazuje rast od 4,2 procenta, a za prerađivačku industriju rast od četiri odsto.
Proizvodnja malih preduzeća, sa manje od 50 zaposlenih, koji nisu obuhvaćena redovnim statističkim istraživanjem prati se na uzorku izabranih jedinica iz sektora prerađivačke industrije.
Kada se uključi ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, industrijska proizvodnja u septembru 2020. u odnosu na prosek 2019. godine, kod ukupne industrijske proizvodnje bila je veća za 7,3 odsto, a kod prerađivačke industrije bila je veća za 11,1 odsto.
Spoljnotrgovinski deficit 4,3 milijarde evra
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine iznosila je 28,70 milijardi evra, što je za 5,4 odsto manje nego u u istom periodu prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
Izvezeno je robe u vrednosti oko 12,2 milijarde evra, što je pad od 6,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je uvoz smanjen za 4,8 odsto, na 16,5 milijardi evra.
Deficit je iznosio 4,3 milijarde evra i manji je za 0,8 odsto.
Pokrivenost uvoza izvozom je bila 73,9 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,9 odsto.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 60,9 odsto ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner Srbiji jesu zemlje CEFTA, sa kojima je suficit u razmeni bio 1,5 milijardi dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih), električnih mašina i aparata, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i pića.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar