2
Na mestu nekadašnje Industrije metalnih konstrukcija na Dorćolu, u neposrednoj blizini reke Dunav, biće izgrađen luksuzni stambeno-poslovni kompleks od 50.000 kvadrata. Investitor je firma "Dorćol Real Estate", iza koje stoji kiparska firma "Diabase Tavani", koja je IMK, odnosno hale tog preduzeća i suvlasništvo u još jednoj kompaniji, dok je bio u stečaju kupila za svega osam miliona evra. Iako nisu kupili i zemljište na kom se nalazila propala fabrika, do parcela na atraktivnoj lokaciji će doći sasvim besplatno, zahvaljujući zakonu koji je usvojen na predlog Vesićevog Ministarstva građevinarstva.
Na uglu ulice Žorža Klemansoa i Dunavske planirana je gradnja stambeno-poslovnog kompleksa od čak 50.000 kvadrata. U ranom uvidu izmena i dopuna Plana detaljne regulacije koji je objavio Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove navodi se da će od 50.000 kvadrata – 40.000 biti predviđeno za stanovanje, a preostali deo za komercijalne sadržaje. Na ovom prostoru biće izgrađeno 400 stanova.
Trenutno se na tom prostoru na priobalju Dunava nalazi zapušteni kompleks nekadašnje Industrije metalnih konstrukcija (IMK), sa proizvodnim halama i pripadajućim površinama. Vlasnik tih hala je firma „Dorćol Real Estate“, odnosno kiparska kompanija „Diabese Tavani“, koja je krajem 2021. godine, kupila beogradski IMK u stečaju za 950 miliona dinara, odnosno za oko osam miliona evra.
Kao naručilac plana, odnosno investitor, navodi se kompanija IMK d.o.o, koja je zapravo u septembru 2023. godine promenila ime u „Dorćol real estate“, koja je, preko firme „Diabase Tavani“ u vlasništvu kiparske kompanije „Silay limted“.
Prema podacima iz APR-a, direktori „Dorćol real estate“ su trojica Izraelaca.
Za osam miliona evra, koliko je koštao IMK u stečaju Kiprani su dobili kompleks objekata, a najveća je proizvodna hala površine od 5.181 kvadrat. Takođe, pripalo im je i 25 odsto udela u vlasništvu kompanije Porto Complex i 75 odsto udela u kapitalu istog društva. Uz to, imali su i pravo korišćenja nad zemljištem na kojem su se objekti nalazili.
PROČITAJTE JOŠ
2
9
5
Nekoliko godina kasnije, međutim, ispostaviće se da mogu besplatno da dođu i do vlasništva nad parcelama na kojima se nalazi kompleks. Reč je, dakle, o atraktivnoj lokaciji, u centru Beograda, u blizini reke Dunav.
To će im omogućiti Zakon o planiranju i izgradnji, čije su izmene usvojene krajem jula prošle godine. Tim zakonom je ukinuta naplata konverzije zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine. Reč je o građevinskim parcelama do kojih su došli investitori kroz privatizaciju ili kupovinu preduzeća u stečaju, ali na kojima nisu mogli da grade bez ozbiljne nadoknade.
Zahvaljujući ovom zakonu, investitori kupovinom imovine propalih preduzeća za male pare zapravo mogu da dođu do atraktivnih lokacija.
Goran Vesić pričao je da će se ukidanjem konverzije “osloboditi” 5.000 lokacija za izgradnju, a kako su nam govorili stručnjaci, nadoknadu neće morati da plaćaju firma ABL Solvent u vlasništvu Davora Macure koja je kupila IMT na Novom Beogradu, zatim vlasnici Luke Beograd, BIP-a…
Procenjuje se da će ukidanjem konverzije budžet biti oštećen za više od milijardu evra.
Obaveza naplate konverzije, inače, uvedena je kako se proces privatizacije propalih preduzeća ne bi pretvorio u grabež za zemljištem na atraktivnim lokacijama, uz istovremeno gašenje samih fabrika i otpuštanje radnika. Poseban Zakon o konverziji donet je 2015. godine, kada je ministarka građevinarstva bila Zorana Mihajlović i tada se procenjivalo da bi se po tom osnovu budžet povećao za oko milijardu i po evra, a u međuvremenu je cena zemljišta, a naročito u Beogradu, značajno porasla.
BONUS VIDEO Konverzija zemljišta: Ko otima građanima pet milijardi evra?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare