2
Inflacija u Srbiji slabi, tako bar tvrdi Narodna banka Srbije. I tako jeste “na papiru”. U praksi, građani taj pad još nisu osetili. Cene su i dalje previsoke, a ni kamate ne padaju. Sudeći prema procenama ekonomista, na "bolja vremena" ćemo čekati bar do 2026. godine. Tada se očekuje pad inflacije na oko tri odsto, a sa tim i pad kamata na kredite.
Naime, dokle god inflacija ne bude tri odsto, građani mogu da zaborave i na niže kamate. A prema procenama Narodne banke Srbije, inflacije će tolika biti tek 2026. godine, što znači da će još tri godine zaduživanje biti preskupo.
Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je da referentnu kamatnu stopu i ovog meseca zadrži na nivou od 6,5 odsto, na kojem se nalazi još od avgusta.
Pre toga, još od aprila 2022. godine, ova ključna kamatna stopa, koja utiče na rate svih kredita u dinarima, neprekidno je, iz meseca u mesec, rasla, pa je od jedan odsto, stigla do 6,5.
PROČITAJTE JOŠ
Ovakve odluke centralna banka je donosila kao meru protiv inflacije, koja je u našoj državi doskoro bila i dvocifrena.
Tako su uporedo sa cenama, rasle i kamate na kredite.
Inflacija je sada, barem prema zvaničnim podacima, jednocifrena i iznosi 8,5 odsto, pa bi dužnici pomislili da je vreme da NBS počne sa smanjivanjem kamata. A to, ipak, nikako da se desi.
Finansijski stručnjak Vladimir Vasić za Nova.rs objašnjava zbog čega je to tako i nema tako optimistične vesti za one koji su se zadužili u dinarima.
“Referentna kamtna stopa ne pada, niti će se do desiti u skorije vreme. Razlog je jednostavan – inflacija još uvek nije pala u planirane okvire, tri odsto uz dozvoljena odstupanja od plus/minus 1,5”, objašnjava Vasić.
Imajući u vidu da on tvrdi da referentna kamatna stopa neće padati dokle god inflacija ne bude tri odsto, sasvim logično se nameće pitanje kada će inflacija konačno dostići taj nivo. Prognoze nisu ohrabrujuće.
“Prema poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije, cilj je da inflacija uđe u te planirane okvire do kraja 2026. godine. To znači da, ako se njihove procene ostvare, ne postoji šansa da pre toga referentna kamatna stopa padne. Ipak, iako ona jeste visoka, dobar je znak što stagnira u mestu i ne raste”, kaže sagovornik Nova.rs.
“Inflacija je uporna, potrebna je jedna noć da ona poraste, ali pet da se ponovo smanji. Sada imamo situaciju da je novac skup, ali dalje ne poskupljuje”, dodaje.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
0
Vasić zaključuje da za sada sve ukazuje na to da će referentna kamatna stopa ostati na visokom nivou sve do kraja 2026, za kada se prognozira drastično manja inflacija od trenutne.
Referentna kamatna stopa, o kojoj svakog meseca odlučuje NBS, odnosi se na sve kredite u dinarima, koji su u Srbiji najčešće gotovinski.
Na osnovu ove referentne kamate, formiraju se kamate u bankama, što u praksi znači da će rate kredita biti veće ukoliko je i ova stopa veća.
Za one korisnike kredita sa varijabilnom kamatnom stopom, odluke NBS znače da će se na svaka tri meseca ili pola godine, u zavisnosti od ugovora, menjati rate – u ovom slučaju će rasti.
Oni korisnici koji odaberu fiksnu kamatu, imaju sigurnost da njihove rate neće rasti, ali će u startu kamate biti visoke, a otplata duga skupa.
S druge strane, kamate na stambene kredite su ograničene, pa one od oktobra ove, pa sve do 31. decembra 2024. godine neće moći da rastu. Oni dužnici koji su podigli kredit pre jula 2022, neće imati nominalnu kamatnu stopu veću od 4,08 odsto.
Građani koji su podigli kredit od jula 2022. do oktobra 2023, imaće ratu iz prvobitnog plana otplate, koju su ugovorili prilikom podizanja kredita.
Za one koji podignu kredit posle oktobra 2023, na euribor se dodaje bankarska marža od 1,1 odsto, a kod kredita sa fiksnom kamatom, nominalna kamatna stopa može da bude najviše 5,03 odsto.
Uprkos ovim ograničenjima, Srbija i dalje ima najviše kamate u regionu. Niže kamate imaju Bosna i Hercegovina, Hrvatska, pa čak i Slovenija i Nemačka.
BONUS VIDEO Vladimir Vasić: Kamatne stope će padati, sačekajte sa uzimanjem stambenog kredita
