0
Srpski sudovi zatrpani su sa oko 30.000 tužbi građana protiv banaka od kojih traže povraćaj novca uzetog na kontu troškova obrade kredita, kažu u udruženju Efektiva, dok u centralnoj banci i Udruženju banaka Srbije smatraju da je naplata tih troškova zakonita.
U NBS je rečeno Tanjugu da neće da komentarišu odluke sudova, ali da je centralna banka otvorena za stručnu i ozbiljnu diskusiju, kao i svaku vrstu pomoći radi rešavanja tog pitanja u cilju zaštite interesa korisnika i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.
Stavovi klijenata i banaka o tome imaju li banke pravo na naplatu tih troškova potpuno su suprotni, ali su, navode u Efektivi, sudovi veće doneli više rešenja u korist građana.
Sa druge strane, iz NBS navode da je i Vrhovni kasacioni sud zauzeo stav da „banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništavan pod uslovom da ponuda banke sadrži jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita“.
Dejan Gavrilović iz tog udruženja, koje se bavi zaštitom bankarskih klijenata kao potrošaca, tvrdi da banke te troškove naplaćuju nezakonito.
Gavrilović je rekao Tanjugu da je prema njihovim podacima sudovima podneto više od 30.000 tužbi.
„Neka javnost onda sama kaže na čijoj je strani zakon ako sudovi presuđuju u korist građana“, kaže on.
Tako su neke banke već posle prvostepenih presuda isplaćivale novac i u pitanju su manje sume, što se tumači time da na taj način žele da izbegnu prinudno izvršenje.
To bi moglo da im se desi ukoliko bi u drugostepenom sudskom postupku izgubile spor i presuda postala pravosnažna.
Gavrilović objašnjava da se troškovi obrade kredita naplaćuju procentualno pri čemu se procenti kreću od 0,5 odsto do 1,5 odsto od iznosa kredita kod stambenih, do čak 15 odsto kod keš i gotovinskih kredita.
Smatra da je nejasno u čemu se ogleda trošak banke oko obrade kredita i da bi banka klijentu prilikom naplate trebalo da objasni da je obrada kredita koštala recimo toliko i toliko papira, struje, tonera i slično.
„Nije logično ni ako dva klijenta uđu u banku i jedan uzme kredit od 1.000 evra a drugi od 10.000, pa banka prvom naplati 20 a drugom 200 evra, jer se ne vidi u čemu je tolika razlika da se obavi posao sa jednim i drugim klijentom“, kaže Gavrilović.
Sasvim drugačije o ovom problemu misle u Narodnoj banci Srbije i Udruženju banaka Srbije.
Narodna banka Srbije u saopštenju dostavljenom Tanjugu, ističe da je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisano da ugovor o kreditu mora da sadrži vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita.
„Važno je ukazati da naknade i troškovi u vezi sa realizacijom kredita, kao što su troškovi obrade, praćenja i administriranja kredita, koje banka naplaćuje od korisnika, ulaze u obračun efektivne kamatne stope“, kažu u centralnoj banci.
Takođe, navode da je zakonska obaveza banke da te troškove jasno predoči korisniku u predugovornoj fazi, odnosno, iskaže u ponudi, kako bi korisnik na transparentan način bio upoznat sa svim troškovima koji padaju na njegov teret.
Navodi se, takođe, da su banke dužne da efektivnu kamatnu stopu obračunavaju na jedinstven propisani način radi poređenja istovrsnih ponuda različitih banaka.
Time se obezbeđuje da klijent može da sagleda sve obaveze i troškove koje bi mogao imati ako odluči da sa bankom zaključi ugovor o kreditu.
NBS je sa aspekta zaštite korisnika finansijskih usluga, kao jedne od svojih zakonom utvrđenih funkcija, zakonima propisala da su banke obavezne da korisnicima daju potpune i jasne informacije i objašnjenja o uslovima koji se odnose na ugovor o kreditu.
Iz NBS podsećaju da u stavu Vrhovnog kasacionog suda stoji i da ti troškovi kredita mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i da se naplaćuju samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
NBS navodi da je taj sud ovakav stav zauzeo i tumačenjem odredaba Odluke o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite, koja je stupila na snagu 1. oktobra 2006. godine, a kojom su detaljno definisani troškovi oko odobravanja kredita i obaveza da se svi iskažu kroz obračun efektivne kamatne stope.
U NBS kažu da oni kao centralna banka ne mogu da komentarišu sudske odluke kao ni posledice tih odluka koje se, između ostalog, odnose i na rad sudova.
U Udruženju banaka Srbije za Tanjug kažu da banke nemaju nikakvu dilemu oko toga da su naknade za troškove obrade kredita zakonite.
„U prilog ovakvom stavu ide i više zakona i odluka nadležnih organa a pre svega odluka NBS o jedinstvenom načinu obračuna kamata iz 2006. godine i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011. Takav stav zastupa i Evropski sud pravde“, navode u UBS.
Dodaju da je ključno to da je banka klijenta upoznala sa ovim troškom u trenutku sklapanja ugovora, kao i da su troškovi bili transparentno iskazani kao deo efektivne kamatne stope.
Kažu i da je Srbija jedina gde je u toku kampanja za podizanje tužbi protiv banaka, iako se naknade za ovu uslugu uredno naplaćuju i u drugim zemljama.
„Naknada za bankarske troškove nije nikakvo otkriće banaka u Srbiji, jer ta odrednica postoji u bankarskoj praksi i u međunarodnim relacijama. Recimo, država prilikom zaduživanja kod međunarodnih institucija, plaća i naknadu za troškove“, kažu u UBS.
Takođe, ocenjuju da je reč o organizovanoj kampanji, što se, kažu, vidi i po objavama na društvenim mrežama, lifletima koji se dostavljaju građanima sa ponudom za besplatno zastupanje, pa čak i radio reklamama u kojima se građani direktno pozivaju da tuže banke.
Ukazuju i da je zastupanje daleko od besplatnog jer, kako kažu, u praksi na jedan dinar dodeljen klijentu koji tuži banku, 24 dinara ide nekom drugom.
„Na strani tih drugih naravno postoji interes da se ovo stanje masovnih tužbi nastavi, jer reč je o nekoj vrsti alternativnog tržišta vrednog više miliona evra“, kažu u UBS i dodaju da je više desetina hiljada tužbi protiv banaka ozbiljno opterećenje, ne samo za zaposlene u bankama, već i za pravosudni sistem.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
