Foto: Shutterstock

Od danas će u srpskim marketima 20 proizvoda biti jeftinije, a ova akcija predstavljena je kao odgovor vlasti na sve veća poskupljenja hrane i proizvoda široke potrošnje. Ovo bi možda bila i dobra vest, da u samom komšiluku nemamo primer Hrvatske, koja će novčanke svojih građana zaštititi sa čak 1.300 jeftinijih proizvoda. Ipak, iako je drastična razlika u broju artikala koji će biti povoljniji, ekonomista Goran Radosavljević za Nova.rs ocenjuje da su obe akcije u suštini iste i da su u pitanju populističke mere uoči izbora i u Srbiji i u Hrvatskoj.

I srpska i hrvatska vlast obnarodovale su kako će u 10 lanaca marketa građani moći da kupuju jeftinije proizvode. U pregovorima sa trgovcima obe zemlje su imale istu “startnu poziciju” kada je u pitanju broj lanaca marketa, ali su u komšiluku zatražili pojeftinjenje za čak 1.300 proizvoda, dok se srpska vlast izborila za namirnice i proizvode koji mogu da stanu u jednu korpu.

Hrvatsko ministarstvo privrede zatražiilo je od trgovinskih lanaca da cene 1.300 proizvoda vrate na nivo od 31. decembra prošle godine.

U Hrvatskoj su, kao razlog za ovakvu meru naveli, da je praćenjem cena proizvoda koji ulaze u potrošačku korpu, došlo do povećanja, koje se u zavisnosti od marketa kreće od 3,67 do 5,8 odsto.

Foto: Shutterstock/Nova.rs

Nema sumnje da je i srpska potrošačka korpa “odskočila”, ali ćemo mi, za razliku od komšija, moći da uštedimo na kupovini samo 20 artikala.

Ovo pojeftinjenje lično nam je najavio predsednik Aleksandar Vučić, koji je pred kamerama pobedonosno vadio proizvod po proizvod i pojedinačno nabrajao po kojim cenama ćemo od srede 13. septembra, moći da kupujemo krompir, špagete, jogurt, parizer.. Uz to je izjavio i da je u pitanju “ogromno pojeftinjenje”.

Foto: Aleksandar Barda/FoNet

Radosavljević: “Ovo je čist populizam”

Ove, gotovo sinhronizovane akcije pojeftinjenja u marketima u Srbiji i Hrvatskoj, ekonomista Goran Radosavljević okarakterisao je kao “čist predizborni populizam”.

On je podseto da se obe zemlje nalaze pred izborima, a drastičnu razliku u broju artikala koji će biti jeftiniji, opisao je kao “pregovaračku moć države”.

Foto: Shutterstock

“To je sad pitanje pregovaračke moći države i svega ostalog. Mislim da je licitiranje, da li će biti 20 proizvoda ili 1.300 ulaženje u populističko licitiranje. Da li je možda moglo da bude 2.300 ili 2.700 i tako dalje, šta je granica? Ne znamo o kojim prozvodima je reč u Hrvatskoj, ako bih morao da biram, naravno da je bolje 1.300 nego 20, ali mislim da nije rešenje ni jedno ni drugo i sa mog stanovišta kao ekonomiste, to je čist populizam”, rekao je Radosavljević.

Njegovo mišljenje je da pojeftinjenja i u Srbiji i u Hrvatskoj “osim što lepo zvuče”, neće poboljšati život građana.

“Svi znamo da građani ne žive samo od tih 20 proizvoda ili od 1.000. Ovim se u suštini razgrađuje jedan sistem koji bi trebalo da postoji. Razgrađujete ga time što pod određenim pritiscima terate neke trgovinske lance da na silu zamene neke cene. Postoje mnogo bolji politički mehanizmi koje države imaju, pre svega mislim na poreske politike, politike subvencija, kojima sistemski neke stvari možete da rešite. Ako zbog pada standarda, neko nema dovoljno novca da pristojno živi, država može kroz različite politike subvencija da mu pomogne, kroz različite poreske politike i tako dalje. To bi bio neki sistemski način”, ocenio je Radosavljević i dodao da se pojeftinjenjem “ne rešava ništa”, te da će cene, kad tad da se vrate na staro.

“Cene divljaju već dve godine, zašto baš sad ova akcija”

Radosavljević je svoju tvrdnju da je pojeftinjenje određenog broja artikala populistička mera, obrazložio činjenicom da su cene hrane u Srbiji od jula 2021. do jula 2023. godine porasle za skoro 50 odsto i upitao, zašto za te dve godine niko nije reagovao “nego sada pred izbore”.

Goran Radosavljević Foto:Ivan Dinić/Nova S

“Ovakve mere neće povećati standard građana, jer je standard pao, a cene će se kad tad vratiti na stari nivo. Ovo je samo privremeno zamrzavanja cena. Mislim da država ništa neće da uradi. Posle izbora će se cene vratiti na staro i idemo dalje. Verovatno će se još i povećati. Imali smo sitaciju u Srbiji, sećate se zamrzavanja cena mesa, ulja i drugih osnovnih proizvoda. I, šta se desilo? Odmah nakon skidanja tog zamrzavanja, povećane su cene i to značajno. I u Hrvatskoj je slično. I oni sledeće godine imaju izbore, pa će verovatno neko i od njihovih ministara da izađe ped kamere i čita šta je sve jeftinije. Čist populizam, ništa drugo”, podvukao je ekonomista.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

S druge strane, on ukazuje na to da se država ne bavi pitanjem kako je došlo do ogromnog rasta cena, niti koristi svoje mehanizme da suzbije poskupljenje.

“Vidimo da maloprodajni lanci različitih vrsta, ne samo oni koji prodaju robu široke potrošnje, već i energetske kompanije, da su svi ostvarili ogromne profite u prethodnoj godini. Verovatno će i u ovoj isto. Tu se postavlja očigledno pitanje, šta je stvarno razlog tolikog rasta cena. Država ima mehanizme da se time bavi kroz neku komisiju za zaštitu konkurencije i kroz rad drugih institucija. Pošto se te institucije ne bave ovim pitanjem, a pretpostavljam da je i u Hrvatskoj slična situacija, država pred izbore poseže za različitim vrstama populizma ovog tipa, kojim se u suštini ne reševa ništa”, zaključio je Goran Radosavljević.

Ćulibrk: Pojeftinjenje 20 proizvoda ne obara inflaciju

Da je akcija vlasti s pojeftinjenjem 20 proizvoda populistička mera, saglasan je i glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk.

On je gostujući u “Utisku nedelje” izjavio da je ovim merama pojeftinjenja, predsednik “razvalio rebalans budžeta, odmah nakon što je izglasan”.

Milan Ćulibrk
Milan Ćulibrk

Ćulibrk se takođe zapitao i kako je moguće da je u Srbiji inflacija veća nego u Ukrajini u kojoj je godinu i po dana rat, te podvukao da se infacija ne obara sa 20 jeftinijih proizvoda koje je najavio predsednik Vučić.

“Da li će to oboriti inflaciju? Pa neće. Ovi ljudi su zaboravili da veću inflaciju od nas u ovom trenutku u Evropi imaju samo dve zemlje – Turska i Mađarska. Uveravaju nas da smo uvezli inflaciju, a šta smo uvezli? U EU je ona 5 posto, kod nas 12,5, pa kad smo uvezli, što inflacija nije kod nas 5,5? Da li su nama svrake popile mozak, da mi ne možemo da shvatimo da ovde nešto nije u redu. Nama cene rastu brže nego od zemlje gde rat besni godinu i po dana. Mi smo to progutali”, izjavio je Ćulibrk povodom najavljenog pojeftinjenja 20 artikala.

BONUS VIDEO: Vučić opet komentariše pisanje Nove – Sutra ću da jedem parizer, ja sam odrastao na tome

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar