1
Usled velikih suša, prinosi prvenstveno kukuruza i soje, a u manjoj meri i suncokreta, smanjeni su. Ipak, kako agroekonomista Žarko Galetin objašnjava za Nova.rs, lokalni faktori imaju najmanje uticaja na cenu ovih proizvoda u Srbiji – svetska tržišta mnogo su veći problem. Izvesno je da hrana poskupljuje i biće još skuplja, a za to nisu presudni suša i "Lucifer".
Kako kaže Galetin, prinosi su smanjeni – najviše kukuruza i soje, dok suncokret ipak nešto bolje podnosi sušu. Tako će on imati solidan prinos ove godine – oko tri tone po hektaru, što je ukupno oko 700.000 tona.
„Slično je kao i prošle godine, situacija sa pšenicom je solidna. Iako je ima manje nego tada ipak je pobegla od julske suše. A kada su u pitanju cene, one najviše zavise od dešavanja na međunarodnom tržištu“, objašnjava naš sagovornik.
On ističe da je prinos pšenice i ove i prošle godine bio dobar, ali je cena na svetskom tržištu bila visoka.
„Pšenice trenutno, sa prošlogodišnjim zalihama, ima oko 3,7 tona, najviše do sada, ali joj je i dalje visoka cena, upravo jer na nju najviše utiču kretanja na svetskom tržištu“, kaže Galetin.
On navodi da je situacija ista i kod kukuruza, koji će „podbaciti“ na svetskom tržištu, što utiče i na njegovu cenu u Srbiji.
„Lokalno tržište utiče na cene, ali ne u velikoj meri, već se cene formiraju na svetskom tržištu. Na to utiču dešavanja u svetu – ako za primer uzmemo pšenicu, a izuzmemo Ukrajinu kao najvećeg evropskog proizvođača pšenice, vidimo da su zbog rata u problemu i ostale evropske države, konkretno Francuska, Španija, Italija i u manjoj meri Nemačka“, kaže Galetin za Nova.rs.
Suša je uticala i na soju, ali će situacija biti „solidna“, objašnjava naš sagovornik, i to prvenstveno jer su najveći svetski proizvođači soje Brazil i Argentina, koje se trenutno ne suočavaju sa problemima u uzgoju.
I pored smanjenih prinosa, Galetin ističe da nestašica neće biti. Naime, prinosi će zadovoljiti domaće potrebe, ali će se izvoziti manje količine.
Tokom prošle nedelje na Produktnoj berzi u Novom Sadu zabeležen je rast cena kukuruza od 3,59 odsto. Tako je prosečna cena kilograma kukuruza bez PDV-a iznosila 32,88 dinara.
Soja je poskupela još više, i to za 7,75 odsto, te je prosečna cena kilograma soje iznosila 76,5 dinara bez PDV-a.
BONUS VIDEO Mogu li proizvođači brašna, ulja, žita i kukuruza i trgovci da nadoknade izgubljeno
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
