0
Zvanična statistika pokazuje da je u avgustu srpska inflacija iznosila 4,3 posto - novčanici i cene u prodavnicama pokazuju neku potpuno drugačiju realnost i rast pojedinih troškova za čak 20 do 30 posto.
„Dizel je bio 133 dinara početkom godine sada je to 170. Nisam bio skoro sedam meseci u zemlji. Prošli put kupio sam u pljeskavicu u kiosku u Bulevaru Zorana Đinđića koštala je 220 dinara, sada je 280. Za nekoliko mreseci to su ozbiljna poskupljenja. Kada pogledate cenu mesa u maloprodaji ona je sa 600 i nešto dinara stigla na 900 i nešto dinara. Cene stanova su otišle 30-40 odsto za godinu dana. Nemoguće da sveto nije uticalo na vrednost potrošačkog indeksa, to je prosto nemoguće“, primećuje ekonomista Goran Radosavljević u razgovoru za Novu.
Naš sagovornik primećuje brojne nelogičnosti u zvaničnim podacima.
„Kad u zvaničnoj statistici pogledate cene pojedinačno, vi vidite da su te stvari poskupele po 20-30 posto. Jedino su pojeftinili mleko i jaja, ali su te cene manje za 1 posto, a sve ostalo što je poskupelo, poskupelo je za 20 posto. Inflacija nam je zvanično 4 posto – šta je to pojeftinilo?“, pita se Radosavljević.
On podseća da inflacija treba da meri cene nekih standardizovanih vrsta robe.
„Zamislite da danas merite cenu vokmena, nekada je to bio standard, svi su ga imali, ali danas to niko ne kupuje. Nešto sa tim indeksom kojim merite nije uredu. Ako metodologija koju koristite, pokazuje takve rezultate postvlja se pitanje da li ta metodologija ima smisla. Ako odete u prodavnicu i vidite da je vaša potrošačka korpa skuplja 20 posto, a neko vas ubeđuje da je inflacija 4 posto, nešto tu ne valja. Ili vas neko potkrada u prodavnici, ili ti podaci nisu u redu“, konstatuje Radosavljević.
On podseća da smo do pre par godina imali dvocifrenu inflaciju.
„Da li je inflacija postala samo obračunska kategorija, pa je koristimo samo za makro-ekonomske operacije. U tom slučaju ona nema dodira sa inflacijom“, primećuje Radosavljević.
Narodna banka Srbije poželela je da u saopštenju detaljnije pojasni međugodišnju inflaciju koja je u avgustu iznosila 4,3 odsto i koja je, kako se hvale, manja od međugodišnje inflacije u većini zemalja centralne i jugoistočne Evrope, koje se nalaze u istom režimu monetarne politike.
„Merena na isti način i istom metodologijom koju primenjuju sve zemlje Evrope, međugodišnja inflacija u avgustu je u Mađarskoj iznosila 4,9 odsto, u Rumuniji 5,3 odsto, dok je u Poljskoj dostigla nivo od 5,5 odsto sa tendencijom da dostigne i nivo od 6 odsto prema oceni pojedinih analitičara. Neznatno nižu međugodišnju inflaciju od Srbije u avgustu imala je jedino Češka, gde je međugodišnja ukupna inflacija iznosila 4,1 odsto. Međutim, za razliku od Češke, gde je bazna komponenta inflacije u avgustu iznosila 4,8 odsto, u Srbiji je bazna inflacija u avgustu iznosila 1,8 odsto, što ukazuje na odsustvo trajnijih inflatornih pritisaka i što potvrđuje našu ocenu da je aktuelna viša inflacija privremenog karaktera“, navela je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković u saopštenju.
Kako se dodaje u saopštenju, na pitanje šta naši građani imaju od toga što je inflacija u Srbiji niža nego u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike, odgovor je – njihova primanja su očuvana u većoj meri.
Proizvodi koji su najviše doprineli inflaciji su energenti i cenama neprerađene hrane. Konkretno, cene derivata nafte su u avgustu povećane za 17,1 odsto u odnosu na avgust prethodne godine. Prosečna cena derivata nafte je u avgustu ove godine iznosila 163 dinara, što je za 17 odsto više u odnosu na prosečnu cenu derivata nafte koja je u avgustu prošle godine iznosila 139 dinara, pri čemu treba imati u vidu da je prošlogodišnja cena bila pod uticajem znatno nižih svetskih cena nafte koje su se tokom prošle godine našle na rekordno niskim nivoima. Skoro jedna četvrtina ukupne inflacije koja je u avgustu iznosila 4,3 odsto, posledica je upravo pomenutog rasta cena derivata nafte, koji u indeksu potrošačkih cena učestvuje sa 5,8 odsto, pri čemu treba imati u vidu da je praktično reč o vraćanju cena derivata nafte na pretkrizni nivo, što je bilo i očekivano sa oporavkom ekonomske aktivnosti“, istakla je guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Onda dodaje da je jedna četvrtina avgustovske inflacije posledica rasta cena neprerađene hrane i to pre svega cena povrća i cena mesa.
„Kada je reč o cenama mesa, međugodišnja stopa rasta cena svežeg mesa, koju zvanična statistika beleži iznosi 10,1 odsto, što pokazuje da zvanična statistika u principu oslikava ono što se dešava u maloprodaji i što svi vidimo i osećamo. Ipak, svakako treba imati u vidu da postoji razlika u rastu cena i po vrstama proizvoda unutar ove kategorije, cene su drugačije i u različitim delovima Srbije, a treba imati u vidu i da je cena mesa tokom cele prošle godine bila izrazito niska, što je nanelo veliku štetu proizvođačima“, objašnjava guvernerka.
„Kada je reč o cenama povrća, one su u avgustu u proseku povećane za 19,7 odsto međugodišnje, pri čemu svakako ima pojedinih vrsta povrća koje su poskupele i više od toga, ali ima i onih koje su poskupeli manje od toga. Kada posmatramo ukupnu inflaciju koja je u avgustu iznosila 4,3 odsto, od ukupno 662 proizvoda i usluga koliko ulazi u obračun indeksa potrošačkih cena, njih oko 30 odsto jeste značajnije poskupelo (iznad 4,5 odsto koliko iznosi gornja granica dozvoljenog odstupanja od cilja Narodne banke Srbije), pri čemu je oko osam odsto potrošačke korpe zaista jeste imalo dvocifrenu stopu rasta cena. Međutim, s druge strane, oko 30 odsto proizvoda i usluga koji ulaze u obračun inflacije beleži rast cena koji se nalazi unutar granica cilja Narodne banke Srbije od 3±1,5%, dok je oko 40% proizvoda i usluga koji čine indeks potrošačkih cena ili pojeftinilo, ili ima rast cena koji je manji od 1,5 odsto“, navodi guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Ekonomista Saša Đogović nudi svoje objašnjenje za rast inflacije i njegove uzroke. Prognozira da će se inflacija koju je na globalnom nivou potpalila korona stabilizovati u jesen naredne godine.
„Rast cena u svetu, pa i u Srbiji podstaknut je rastom tražnje zbog pokretanja ekonomije, zbog čega su povećane i cene nafte i transporta. Istovremeno rastu i cene primarnih poljoprivrednih proizvoda zbog loših vremenskih prilika i pada proizvodnje, a inflacija će se smiriti na jesen sledeće godine kada se stabilizuju tražnja i cena nafte“, rekao je Đogović, a preneli su mediji.
„Vlada Srbije i Krizni štab loše upravljaju zdravstvenom situacijom i donose mere kako kome odgovara, što nepovoljno deluje na poslovanje u privredi“, upozorio je Đogović.
Ocenio je da država može jedino da, radi smirivanja rasta cena pojedinih prehrambenih proizvoda, interveniše i plasira robu na tržište iz robnih rezervi, čime bi se povećala ponuda i zaustavio rast cena.
„Moguće je, na primer, izneti jestivo ulje iz robnih rezervi i zaustaviti rast cene tog ili nekog drugog proizvoda“, rekao je Đogović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
