1
Na građevinskim projektima u Srbiji trenutno radi od 2.000 do 3.000 stranih radnika iz Turske, Severne Makedonije, Pakistana, Ukrajine i Rumunije, rekao je potpredsednik Građevinske komore Goran Rodić.
„Među njima ima i onih koji rade na crno, a sada će biti sve veći pritisak stranih radnika zbog toga što mnoge zemlje, zbog pandemije virusa, zatvaraju granice“, rekao je Rodić.
Dodao je da na tržištu Srbije nema dovoljno domaće kvalifikovane i nekvalifikovane radne snage i da uglavnom inostrane kompanije angažuju strane radnike.
„Iako je Zakon o zapošljavanju stranaca jasan i jednostavan i predviđa da poslodavac mora da prijavi boravak stranaca u policiji, obezbedi dozvolu za rad, kao i da plaća poreze i doprinose na zarade, ta obaveza često se izbegava“, izjavio je.
Radnici se, prema njegovim rečima, dopreme autobusima kao turisti, poslodavac zadrži pasoše kod sebe kako oni ne bi mogli da napuste posao u Srbiji na crno i pre pandemije bilo ih je ukupno, prema slobodnoj proceni, 10.000 do 12.000.
Rodić je rekao da građevinske firme u Srbiji angažuju i migrante iz Pakistana, koji su zaustavljeni na putu ka Evropskoj uniji. Strani radnici se, kako je naveo, mogu naći na svim gradilišta, od autoputeva do izgradnje stambenog prostora, od Subotice, Novog Sada, Beograda, Kopaonika Kraljeva pa do juga zemlje.
Naročito su, prema njegovim rečima, brojni na izgradnji naselja Beograd na vodi, jer je veliki projekat. On je rekao da, kada se završe započeti projekti i započne gradnja sledećih brojnih projekata izgradnje mreže vodovoda i kanalizacije, biće još više radnika na crno, jer se te linije grade i van urbanih sredina i teško je kontrolisati poslodavce.
Strane radnike, prema njegovim rečima, uglavnom angažuju strane firme, a ređe domaći poslodavci.
„Ako za strane radnike koje je dovela inostrana firma inspekcija utvrdi da nelegalno rade ili ih poslodavac prevari i pobegne pre nego što ih plati, o njima treba da brine ambasada zemlje iz koje potiču kako bi ih otpremili kući“, rekao je Rodić.
Poslodavac koji je, prema Zakonu o zapošljavanju stranaca, zaposlio stranca bez odgovarajućeg odobrenja za boravak i radne dozvole, dužan je da mu isplati sva novčana potraživanja, u skladu sa propisima o radu, uz uplatu pripadajućih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za najmanje tri meseca, ako se ne dokaže da je radnik bio kraće angažovan.
Domaći poslodavci ne mogu, kako predviđa zakon, angažovati strane radnike, ako su pre toga otpustili domaće po osnovu tehnološkog viška.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
