Foto: Shutterstock, Lightboxx / Alamy / Alamy / Profimedia

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) projektovan je na 2,5 odsto u 2023. godini, dok je predviđena stopa rasta u narednoj godini dostići 3,5 odsto, navodi se u upravo objavljenoj Fiskalnoj strategiji za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu.

Nakon tog perioda, očekuje se povratak na „putanju potencijalnog rasta“, na godišnji rast BDP-a od preko četiri odsto.

Privredna aktivnost u Srbiji „pokazala je dovoljnu otpornost, imajući u vidu probleme i neizvesnosti sa kojima je suočena“, ocenjeno je u Fiskalnoj strategiji.

„Fiskalna pravila kojim se plate i penzije, kao najznačajnije kategorije javnih rashoda drže pod kontrolom, na snazi su već od 2023. godine. Puna primena opštih fiskalnih pravila koja ograničavaju deficit sektora države, u odnosu na dostignuti nivo duga, predviđena je za 2025″, piše u Fiskalnoj strategiji.

Rizici makroekonomskog okvira u najvećoj meri potiču od neizvesnosti u pogledu razvoja situacije u Ukrajini i uticaja novih međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa, kao i od stabilnosti globalnog finansijskog sistema, napominje se u Fiskalnoj strategiji za 2024. godini.

Prema proceni Ministarstva finansija, ekonomski rast u prvom kvartalu 2023. godine bio je vođen uslužnim delatnostima i dodatno podržan rastom industrijske proizvodnje, prenosi Nova ekonomija.

Pozitivan doprinos rastu nastavio je da daje sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IКT), turizma, kao i administrativnih i stručnih usluga, dok je negativan doprinos došao od trgovine, kao i od delatnosti sa dominantno državnim učešćem (obrazovanje, zdravstvo, javna uprava), navodi se u Strategiji.

Prema martovskim projekcijama ECB, privreda evrozone će zabeležiti rast od jedan odsto u 2023. godini, dok je za 2024. godinu predviđeno povećanje od 1,6 odsto što je za 0,3 procentna poena manje nego u decembarskoj projekciji.

PROČITAJTE JOŠ

Prema procenama ECB, privatna potrošnja će se postepeno oporavljati tokom perioda projekcije kako bude slabio uticaj inflacije na smanjenje realnog dohotka, dok se za investicionu aktivnost predviđa rast od 0,3 i 1,4 odsto za isti period, piše u Fisklanoj strategiji.

BONUS VIDEO Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar