0
Prema poslednjim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su stupile na snagu u avgustu ove godine, u narednih deset godina će svi objekti, poslovni prostori i stanovi morati da imaju energetski pasoš. Pravilo neće važiti samo za novoizgrađene zgrade, već na apsolutno sve objekte, navodi se u publikaciji „Nekretnine. Finansiranje. Osiguranje“, koju izdaje Be Risk Protected“.
Obaveza uvođenja energetskog pasoša predviđeno je da prvo bude uvedena za objekte javne namene (zgrade državne uprave, sudove, bolnice, univerzitete, škole) i to u naredne tri godine (do avgusta 2026. godine).
PROČITAJTE JOŠ
U periodu od narednih pet godina ova obaveza važiće za sve poslovne prostore, dok se do avgusta 2033. godine očekuje da energetske pasoše imaju svi objekti, objavljeno je u toj publikaciji.
„Cenu izrade sertifikata diktira tržište, ali verujemo da se ni u budućnosti neće iznositi više od 100 evra za pojedinačne stanove do nekoliko hiljada evra za velike objekte“, piše u tekstu Jovane Čapaković, advokatice/stariji partner VP Law Firm, koji je objavljen u publikaciji.
Energetski pasoši odnosno Sertifikati energetske efikasnosti, uvedeni su u zakonodavstvo Srbije još 2010. godine: tadašnjim odredbama obaveza izdavanja energetskih pasoša važila je samo za novosagrađene objekte.
Od tada su se zakoni i propisi vezani za energetske pasoše u Srbiji menjali i usklađivali sa evropskim standardima.
Sertifikat o energetskim svojstvima zgrade izdaje licencirana firma, a svaki doneti sertifikat objavljuje se i javno je dostupan na sajtu Centralnog registra energetskih pasoša u građevinarstvu (CREP), prenosi Nova ekonomija.
Na istom sajtu može se naći i spisak svih firmi koje su licencirane za izdavanje ovog sertifikata. Energetski pasoš može se izdati i posebno za svaki stan a ne samo za zgradu kao celinu.
Energetska efikasnost, u skladu sa pravilima u Srbiji, izračunava se na osnovu izračunate finalne godišnje toplotne energije neophodne za grejanje objekta, i omogućava poređenje zgrada s obzirom na njihova energetska svojstva.
Ocena energetskog razreda rangirana je od A+ razreda koji ima najmanju potrebnu energiju za grejanje, do G razreda koji zahteva najveću potrošnju energije kako bi se objekat zagrejao. Ova ocena pomaže vlasnicima i potencijalnim kupcima da bolje razumeju koliko energije zgrada troši, piše u toj publikaciji.
Nova ekonomija je nedavno prenela da je pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Dušana Radonjića izjavio da istraživanja pokazuju da 85 odsto stambenih zgrada u Srbiji ne zadovoljava uslove energetske efikasnosti.
BONUS VIDEO Cene nekretnina u blagom padu
