Od početka godine povećane su plate zaposlenih u javnom sektoru, kao i penzije, ali je povećana i inflacija. Ona je u martu iznosila 9,1 odsto na godišnjem nivou, te nije čudno što mnogi građani ni ne osećaju da su im primanja povećana. Ovakve brojke najviše pogađaju one građane sa najnižim primanjima, ali poskupljenja su vidljiva kakva god da je vaša platežna moć.
Profesorka Ekonomskog fakulteta, dr Svetlana Popović, u razgovoru za portal Nova.rs objašnjava da se stopa inflacija obračunava praćenjem određenih proizvoda i usluga koje „konzumira“ tipično domaćinstvo.
Napominje da se pri obračunu prosečne potrošačke korpe domaćinstva dele na 10 kategorija prema svojim mesečnim troškovima, a da se pri obračunavanju „izbacuju“ dve kategorije najsiromašnijih i dve kategorije najbogatijih domaćinstava. Tako ostaje šest kategorija koje su reprezent potrošnje 60 odsto domaćinstava, te se prate cene proizvoda i usluga koje ta domaćinstva koriste.
Kako Popović napominje, inflacija je sada 9,1 odsto, što znači da je novac izgubio 9,1 svoje kupovne strukture.
„Ono što je nekada mogao da kupi 91 dinar, sada kupuje 100 dinara, znači treba vam više novac za istu količinu proizvoda – izgubili ste devet odsto onoga što ste mogli da kupite“, kaže naša sagovornica.
Kako Popović naglašava, ovakvi ekonomski faktori najviše pogađaju one najsiromašnije, jer se struktura potrošnje razlikuje – najsiromašniji građani najveći deo svojih sredstava troše na hranu.
Dodaje da, u slučajevima domaćinstava sa najmanjim primanjima, polovina mesečne zarade troši se na prehrambene proizvode.
„U prosečnoj potrošačkoj koripi učešće hrane i pića je oko 38 procenata. To je više od trećine, tako da, nažalost, najsiromašniji najviše ispaštaju kada inflacija krene da raste“, kaže Popović.
Iako su početkom godine plate zaposlenima u javnom sektoru povećane za 7 i 8 posto, a penzioneri su dobili povišicu od 5,5 posto, prava istina je drugačija – inflacija je pojela ova povećanja.
„Ako vam se plata nominalno poveća pet procenata, a inflacija devet odsto, tačno je da vi nominalno imate više, te vas u tom smislu inflacija ipak manje pogađa u odnosu na neku potrošnju pre tog povećanja plata“, objašnjava Popović.
Dakle, nominalno – na kraju meseca na vaš račun je zaista leglo više novca. Ipak, realno – to ne znači da možete da kupite više proizvoda. Dokle god je inflacija veća – vi ste „na gubitku“.
Bitno je naglasiti da povišicu ne dobijate svakog meseca dok je, s druge strane, inlfacija iz meseca u mesec sve veća. Takođe, ekonomisti upozoravaju da ovakav rast možemo očekivati barem do kraja godine.
Kako Popović objašnjava, gubitka ne bi bilo samo ukoliko bi se plate povećale srazmerno povećanju inflacije.
„U tom slučaju vaša potrošnja ostala bi ista, ali je i to opasno. Ukoliko se plate u toj meri povećavaju, to je nešto što ‘vuče’ inflaciju“, ukazala je Popović.
BONUS VIDEO ANKETA – šta je sve poskupelo?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare