Vlast nas laže: Pomoć privredi duplo manja nego što govore

UGS Nezavisnost navodi da je činjenica da prvi paket pomoći nije vredeo 5,1 milijardu evra, već 2,5 milijardi manje, koliko se procenjuje da iznosi vrednost državnih garancija za kredite koji su privredi plasirani preko poslovnih banaka.Kad se iz ukupne sume izbaci i nešto više od pola milijarde evra pomoći građanima (sto evra po glavi stanovnika), privredi je proletos obezbeđeno tek nešto više od dve milijarde evra. Pri tome, u prvom paketu pomoći samo su tri neto minimalca bila čista “dobit” iz budžeta.Ukupna vrednost dosadašnje državne pomoći i drugih mera, računajući i garancije za uzimanje kredita, prelazi 12 odsto bruto domaćeg proizvoda, što uz projekcije pada BDP od tri odsto (MMF, Svetska banka i Fiskalni savet) mora da se odrazi na ekonomiju i životni standard građana u narednoj godini.Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da mu dva antikrizna paketa mera liče na “pretakanje starog vina u nove boce” i upozorava na ograničene resurse za pomoć privredi.

"Zbog ograničenih resursa kojima Srbija raspolaže, mnogima kojima je pomoć potrebna i očekuju je - neće stići, jer budžet nije neograničen. Pored toga, duže trajanje epidemije nego što se procenjivalo predstavlja neplanirani faktor rizika za potencijalnu uspešnost državnih mera. Možda bi i prvi krug pomoći bio dovoljan da se kriza prevaziđe, ali ona još traje", izjavio je Ljubomir Madžar za sajt UGS Nezavisnost.Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ukazuje na visoku zavisnost srpske privrede od nemačke i italijanske te da su njihove vlasti, znatno manje optimistične od ovdašnjih, za sada krizu oročile na još osam meseci. Zato, kaže, nije realno očekivati da se prekinuti ili bar ozbiljno narušen lanac dobavljača obnovi pre drugog polugodišta 2021. godine.Komentarišući oba državna paketa pomoći Atanacković za sajt UGS Nezavisnost kaže da je primarna ocena – neselektivnost.

To se pre svega odnosi na tzv. helikopter davanje (pola milijarde evra građanima bez obzira na socijalni status), ali ni direktna pomoć privredi ne odlikuje se selektivnošću, koja bi, da je primenjena, mogla trajanije da očuva poslovanje, posebno u najugoženijim granama."Sada to jesu turizam i ugostiteljstvo, uz neke uslužne delatnosti i prevoz, ali ako se ne uspostavi onaj dobavljački lanac biće ugrožene i mnoge, posebno male proizvodne firme iz različitih oblasti. A to su oni koji jedini odbacuju novu vrednost, bez koje nije moguće ni puniti budžet", upozorava Nebojša Atanacković.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram