Država zarađuje stotine miliona evra od kladionica i kockarnica

U Srbiji trenutno radi 2.921 kladionica, što je tri puta više kladionica po glavi stanovnika nego u Italiji, pet puta više nego u Velikoj Britaniji ili šest puta više nego u Španiji.

Jedina država sa više kladionica po glavi stanovnika od Srbije je Bosna i Hercegovina.

Kladionice u Srbiji podležu višestrukim vrstama naknada, pre svega plaćaju se posebne naknade za organizovanje igara na sreću, porez na dobitke koje ostvaruju igrači, kao i kroz klasične poreze poput poreza na dobit preduzeća, PDV-a, poreza na zaradu zaposlenih…

Prema podacima Uprave za igre na sreću, kladionice i drugi priređivači igara na sreću su samo tokom 2024. godine uplatili više od 20 milijardi dinara u budžet Srbije kroz različite oblike nameta. Ovaj iznos obuhvata naknade za organizovanje klađenja, elektronskog i klađenja na automatima… Iznos naknade za posebne igre na sreću u kockarnicama bio je oko 368,4 miliona dinara, za igre na sreću na automatima oko 8,2 milijardi dinara, a za klađenje približno 3,4 milijarde dinara. Takođe, kladionice koje priređuju elektronsko klađenje uplatile su u državni budžet prošle godine 6,4 milijardi dinara.

Na kraju, prihodi od naknada za priređivanje nagradnih igara iznosili su oko 200 miliona dinara, a od klasičnih igara na sreću oko 2,2 milijarde.

Ukupni javni prihodi od igara na sreću, iznosili su, kako su objavili mediji početkom godine, oko 320 miliona evra.

Godinu dana ranije, 2023. kladionice su u republički budžet uplatile više od 17,7 milijardi dinara (151,3 miliona evra) samo od naknada za priređivanje igara na sreću.

Zahvaljujući izmenama Zakona o igrama na sreću koje su usvojene krajem prošle godine, naknade koje kladionice moraju da plaćaju državi drastično su uvećane, pa se za slot-mašine umesto porez od deset odsto plaća 15 odsto na osnovicu koju čini razlika između ukupno uplaćenog novca i ukupno dodeljenih dobitaka igračima.

Što se tiče klađenja, naknada iznosi 15 odsto od osnovice koju i u ovom slučaju čini razlika između ukupno ostvarene vrednosti uloga i ukupne dobiti koju su igrači ostvarili.

Kod onlajn klađenja, mesečna naknada iznosi 15 odsto od razlike ukupno ostvarene vrednosti uloga i ukupno ostvarene vrednosti dobitaka igrača. Na elektronske igre na sreću koje se prenose uživo ili imaju odložen prenos, u kojima igrači igraju protiv priređivača (primera radi rulet), naknada iznosi 25 odsto.

Što se tiče naknada koje se plaćaju za priređivanje igara u samim objektima, prilikom izmena zakona uvedena je jedinstvena stopa od 25 odsto za sve vrste igara, a u zavisnosti od igre, razlikuju se osnovice na koje se ova stopa primenjuje.

Pored priređivača igara na sreću, država oporezuje i dobitnike po stopi od 20 odsto. Igrači su dužni da plaćaju porez na sve dobitke, veće od 143.872 dinara.

Kako je navedeno, o zastupljenosti kladionica najbolje govori to što se na pojedinim mestima mogu videti ovi objekti jedan do drugog, iako Zakon o igrama na sreću propisuje da razmak između dve kladionce ili kockarnice mora da bude bar 100 metara, prenela je Nova ekonomija.