Država obećava punu platu u izolaciji, a smanjila lekarima

"Naknada zaradе, u slučaju samoizolacijе zbog zdravstvеnog nadzora nad zaraznom bolеšću izazvanе koronavirusom i mеra ograničеnja krеtanja, odnosno mеra kućnе izolacijе, bićе rеgulisana posеbnim aktom Vladе. Zaposlеni jе dužan da dostavi poslodavcu rеšеnjе nadlеžnog organa o samoizolaciji."Ovo obaveštenje na sajtu Ministarstva rada stoji od 24. marta, a od najave ministra rada Zorana Đorđevića da će izolacija radnika biti regulisana kao plaćeno odstustvo prošlo je pune dve nedelje - ali, ništa od toga nije urađeno.U međuvremenu, kako je otkrio CINS, niški lekari u samoizolaciji dobili su obaveštenje da će im plata za to vreme biti - 65 odsto, a iz zdravstvenog Kriznog štaba upravo stižu uveravanja da lekarima i sestrama koji su bili izloženi koronavirusu na radnom mestu neće biti umanjena plata.

"Ako se izloženost koronavirusu desila na radnom mestu i dobije se odgovarajuće rešenje, sa stavljanjem  pod zdravstveni nadzor sa samoizolacijom, sigurno je da ne može da bude nikakvog umanjenja plata. Ali, napominjem da je to u nadležnosti Ministarstva rada i od slučaja do slučaja će se pojedinačno rešavati. Ni u kom slučaju ne sme, niti će biti pravilo, da se zdravstvenim radnicima u samoizolaciji odbija od plate.  Napominjem, sve zavisi od pojedinačnih slučajeva", rekla je Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta "Dr Milan Jovanović Batut", odgovarajući na pitanja novinara.

U međuvremenu su pojedini lekari, sindikalno organizovani, zatražili od Vlade da se zaraza koronavirusom tretira kao profesionalna bolest za medicinske radnike."Struka je već poslala dopis Vladi u kome se traži da se zaraza koronavirusom aktom vlade podvede pod profesionalno oboljenje, poput morbila - malih boginja. To znači da bi oni koji po nalogu poslodavca idu u izolaciju, trebalo da dobiju naknadu zarade 100 odsto", kaže za Nova.rs Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata.On ističe da regulativa u toj oblasti mora hitno da se menja."Čim je uvedeno vanredno stanje uputili smo i premijeru i predsedniku Srbije dopis da se donese akt koji će definisati upravo ova pitanja koja zakonom nisu regulisana, jer do sada nismo imali ovakvu situaciju", naveo je Cvetanović.Tema regulisanja isplate zarade za vreme izolacije bila je i na dnevnom redu sastanka Socijalno-ekonomskog saveta sa ministrom rada 17. marta.Još tada je resorni ministar naveo da takva vrsta odsustva mora biti sa plaćenom naknadom. Problem je što u tabeli koja se trenutno nalazi na sajtu ovog ministarstva u okviru saopštenja na koje nas upućuju, se 100 odsto naknade predviđa samo u četiri slučaja: godišnjeg odmora, povrede na radu, porodiljskog odsustva i nege deteta i - plaćenog odsustva gde su predviđeni konkretni slučajevi poput venčanja. Odsustvo sa rada zbog bolovanja, kako se navodi, sa sobom nosi naknadu plate od svega 65 odsto.

Miloš Vučković, urednik portala Radnik.rs za Nova.rs kaže da je problem što za sada nisu donete konkretne mere."Država jedno priča, drugo radi, to je problem. Još uvek nemamo mere koje su obavezujuće.  Kada medicinski radnici koji zbog svog rada rizikuju sopstvene živote i zdravlje da bi radili svoj posao i sačuvali stanovništvo od bolesti dobijaju 65 odsto naknadu zarade u izolaciji, jasno je da tu nešto nije kako treba. Kada se ovakve stvari dešavaju državnim službenicima, možete samo da zamislite šta je među zaposlenima kod privatnih poslodavaca. Trebalo bi da za sve radnike koji su sprečeni da rade država propiše 100 odsto, tj. punu zaradu", smatra Vučković.On ističe da to lako može da se uredi u javnom sektoru."Ali, šta uraditi u privatnom gde poslodavci nemaju mogućnost da isplate te zarade, već mora država da 'uskoči' i subvencioniše? Problem će biti i sa velikim preduzećima, fabrikama, gde nekoliko stotina ljudi ne može da radi ili su u samoizolaciji. Očigledno je da Vlada mora da donese neki obavezujući akt, koji bi se i javni i privatni sektor obavezali da postupaju na isti način. Bojim se da kad je nešto na doborovoljnoj bazi, to se uglavnom završi tako što radnici, pogotovo oni sa ugovorima na određeno vreme i privremeno-povremenim poslovima, završe na ulici. Nama se već javio veliki broj radnika u privatnom sektoru sa pričom da su otpisani, da poslodavci izvlače blanko otkaze iz fioka, da su prinuđeni da traže neplaćene odmore... Pitanje je koliko će biti nezaposlenih kad sve ovo prođe. A za sada liči na finansijsku krizu iz 2008. godine, ako ne i goru od nje", zaključuje Vučković.