Foto: Shutterstock

Iz sektorske pomoći turizmu i ugostiteljstvu u vidu isplate minimalaca za zaposlene izostavljene su poslastičarnice, igraonice i pokretni ugostiteljski objekti, iako se na njih primenjuju restriktivne mere poput radnog vremena do 17 časova, baš kao i za restorane. U istoj situaciji u kojoj su sada ovi ugostitelji, pre dva meseca su bili vlasnici hostela, motela, apartmana, vila, konačišta i drugih kategorizovanih smeštajnih objekata koji nisu dobili subvencije države u iznosu od 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi, koliko su dobijali - svi hoteli u Srbiji.

Unija poslodavaca Srbije predložila je Vladi da proširi uredbu o subvencijama za ugositeljsku i turističku privredu kako bi i preduzeća neopravdano izuzeta od ove mere dobila miknimalce za svoje zaposlene. Reč je o poslastičarima, igraonicama i privrednim društvima koja imaju registrovanu delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata kao svoj ogranak.

Ovo, na žalost, nije prvi put da država iz konkretne pomoći sektoru izostavlja određeni deo privrednika. Isto to dogodilo se pre dva meseca, kada su u oktobru deljene subvencije za hotelijere.

Javni poziv bio je objavljen u septembru, ali je uslov bio da je reč o kategorizovanim hotelima u privatnom vlasništvu. Svi oni koji su svoje male gradske hotele nazvali „vilama“, bez obzira na to što su kategorizovani, ostali su – praznih ruku.

„Sektorska pomoć hotelijerskoj industriji odnosila se samo na hotele, a izostavljeni su ostali kategorizovani smeštajni objekti. Pomoć u iznosu od 150 evra po sobi i 350 evra po ležaju obuhvatila je samo hotele koji su kategorizovani i posluju pod šifrom delatnosti 5510“, kaže za Nova.rs Igor Milanović, pokretač inicijative „Sačuvajmo turizam“ i vlasnik Vile Panorama u Beogradu.

U Srbiji je, kaže,  pomoc dobilo oko 200  hotela  u gradovima, a ukupan iznos pomoci je iznosio oko 10.000.000 evra.

„Naravno ta vest o pomoci hotelskoj industriji u oktobru 2020. je preplavila sve  medije, međutim, javnost ne zna da nikakvu pomoć nisu dobili ostali kategorizovani smeštajni objekti u gradovima, kao što su: vile, apartmani, kategorizovane sobe, hosteli, moteli, konačista i ostali kategorizovani smeštaji“, ističe Milanović.

On obrazlaže zašto je sporno što ih je ta pomoć zaobišla.

Foto: Shutterstock

„Sporno je zato što i mi ostali plaćamo isti iznos PDV-a, boravišne takse, poreze i doprinose, porez na dobit, porez na imovinu, i registrovani smo u APR-u kao smestajni objekti. Takođe smo i kategorizovani od strane gradskih ili lokalnih uprava po istom modelu kategorizacije kao hoteli. Postavlja se pitanje zasto smo izuzeti iz pomoći kada poslujemo po istim standardima i oporezivani smo po istom iznosu“, pita Milanović.

Vila Panorama čiji je vlasnik ima kategorizovanih 28 soba, sa ukupno 56 kreveta.

Vila je, prema njegovoj računici, uskraćena za pomoć u iznosu od 23.800 evra.

Subvencija za  28 soba, od po 150 evra, iznosi 4.200 evra. Na to se dodaju subvencije od 350 evra po ležaju, kojih u ovoj vili ima 56, što je još 19.600 evra.

„Nije u redu da mala i najviše ugrožena domaća preduzeća ne dobiju pomoć, a pomoć im je na početku pandemije bila obećana, a da pri tome pomoć dobiju strana preduzeća“ naveo je Milanović, dodajući da su subvencije dobili svi veliki hoteli iz svetski poznatih lanaca.

Milanović se, navodi, više puta obraćao nadležnim institucijama povom ove teme – pisao je i Ministarstvu turizma, Vladi, predsedniku.

„Odgovor koji sam dobio nema veze sa mojim zahtevima već je odgovor u vidu liste svih mera koje je vlada sprovela tokom pandemije. Naravno izostavljen je odgovor zasto ostali kategorizovani smestajni objekti nisu dobili pomoć“, navodi Igor Milanović.

 

Ko je na spisku

Prema podacima Uprave za trezor Ministarstva finansija Srbije, pravo na bespovratnu pomoć, do maksimalnog iznosa od 750.000 evra po objektu, ostvarilo je ukupno 314 hotela u Srbiji.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar