6
Zoran Drakulić, predsednik kluba koji okuplja najuspešnije privrednike u Srbiji - Poslovnog kluba “Privrednik” - u intervjuu za Nova.rs kaže da najveći privrednici već godinama bezuspešno pokušavaju da razgovaraju sa Vladom Srbije o merama koje bi ekonomiju države povukle neophodnom brzinom unapred.
Drakulić ističe da će se dubina krize u Srbiji tek videti krajem godine i da on nije optimista po pitanju brzog oporavka privrede od posledica pandemije.
Ujedno, dodaje da privatnici neće imati mnogo vajde od izdavanja korporativnih obveznica, jer će ovaj mehanizam uglavnom služiti da se upumpaju pare u velika državna i javna preduzeća.
Nova.rs: Našao sam neki vaš stari intervju, iz 2016, kada ste postali predsednik Poslovnog kluba “Privrednik”. Tada ste rekli da privredi treba stalan kontakt sa vladom. Kakva je situacija po ovom pitanju četiri godine kasnije?
Zoran Drakulić: Mi to pokušavamo godinama, toga nema, a svake godine smo dobijali obećanja. Ove godine, kada je premijerka bila u Davosu, poslala je poruku da treba da se vidimo, da će ona to da organizuje sa “Privrednikom”. Posle se vratila i ništa od toga nije bilo. Očigledno da nije dobila saglasnost za taj sastanak.
Koliko puta je ministar privrede bio u kontaktu sa Klubom “Privrednik”?
Nijednom.
A ministar finansija?
Nijednom. Premijerka je bila na godišnjem prijemu kod nas u “Privredniku” 2018, čak je održala i govor, dosta afirmativan, da treba da postoje redovni kontakti sa velikim privrednicima, ali, to je politika koja jednostavno nije jasna. Prošlo je to vreme kada su oni u političke svrhe govorili da su privrednici štetni, da su tajkuni – bilo je hapšenje Miškovića, ali to je sada prošlo.
Da li je zaista prošlo?
Posle osam godina to više nije aktuelno. Mislim da je važnije da se sedne sa najuspešnijim ljudima u Srbiji, da se porazgovara o tome šta treba da se radi.
Možda su u međuvremenu porasli neki drugi, koji su sad u fokusu?
Bez obzira, nemamo mi ništa ni protiv tih drugih, verovatno ima sastanaka sa njima. U Klubu “Privrednik” su ljudi koji su najveći privrednici u Srbiji – Kostić, Mišković, Šaranović, Jovanović, Jevrosimović, Aleksić, Vukadinović, Šaponjić…
Mi svake godine u budžet uplaćujemo milijardu i po evra kroz razne poreze. To je značajna suma, mi smo ti koji pune budžet, koji ne kasne, koji redovno plaćaju. Drugo, tu postoji znanje koje je verovatno najveće u Srbiji. To su najiskusniji ljudi, sa najdužim stažom u privredi, a vi njih ne koristite. Mislim da je to velika šteta.
Ko sada vodi srpsku privredu?
Srpsku privredu vode predsednik Vučić i Siniša Mali.
I kakve su njihove kompetencije za to?
Mislim da ne mogu da rade sami i da su im potrebni jak ministar privrede i ministar poljoprivrede. Na primer, neverovatne su subvencije koje dobijaju strani investitori. Imali ste poslednje ovo sa Henkelom, dajete 14,4 miliona evra firmi koja će da zaposli 100 ljudi.
Fabrika čokolade je dobila 120.000 po zaposlenom.
Uvek je 90% tih subvencija odlazilo strancima. To je neverovatno. A sada je tu i pitanje ovih novih povoljnih kredita – ko je to dobio?
Imate li neka saznanja?
Mi, recimo, nismo mogli da se kvalifikujemo, jer je ispalo da smo mnogo dobri – tamo je uslov bio da prva tri meseca ove godine nisu bolji od prva tri meseca prošle, a mi smo prošle godine imali investiciju zbog koje smo morali da zaustavljamo proizvodnju.
Znači, nije bilo namenjeno svima.
Samo spekulišem, ali mogu da zamislim ko je dobio ta sredstva.
Šta nas čeka na jesen i sledeće godine?
Teško je reći, ali mislim da će sve biti mnogo lošije nego što se priča. Kriza je ogromna svuda u svetu. Korona kreće ponovo ne samo kod nas, nego se svuda ponovo vraća, ogroman broj ljudi u svetu je otpušten…
…a kod nas ispada da imamo više zaposlenih nego pre korone.
Nikad nisam mnogo verovao u tu statistiku. Jedan od razloga za takve optimistične procene i te statističke podatke su bili ovi izbori – pred izbore je trebalo pokazati da je sve idealno. Dubinu krize u Srbiji videćemo tek krajem godine. Mislim da ona neće biti tako kratka kao što je rečeno i da taj pad pa oporavak neće imati oblik slova “V”, tj. da neće doći do brzog rasta.
Po meni, biće to u obliku slova “U”, i to širokog slova “U”. Neke grane industrije oporavak očekuju tek 2023, poput avioindustrije, turizma, hotelijerstva… Engleska će imati pad BDP-a ove godine 11-14 odsto, što je strašno. U Evropi se isto očekuje dvocifreni pad.
Mi se hvalimo da ćemo najbolji da budemo. Ima i međunarodnih procena da ćemo malo da padamo ove, a mnogo da rastemo sledeće godine.
Mi smo mnogo mali, i malo nam treba da skočimo. Teško je za ove velike zemlje, koje imaju BDP po glavi stanovnika od po 50, 60 hiljada dolara – njihovih pola odsto rasta znači više nego naših šest odsto. Nisu uopšte uporedive te stvari.
To se pokazalo i prošle godine – vi ste sa jednom velikom investicijom prošle godine, a to je bio Turski tok, nagurali rast BDP od preko 4 odsto. Drugo, mi smo tokom prošle i početkom ove godine imali i relativno dobru stanogradnju. Šta će s tim dalje biti? Hoće li sada biti kupaca za te stanove?
Da li privreda i dalje može da očekuje na jeftin novac, kao što je to bio slučaj pre korone?
To će mnogo zavisiti od razgovora o Kosovu. Bilo je dosta priča da ćemo dobiti novčane povlastice ukoliko se postigne neki sporazum. Govorilo se o paketima od 3-4 milijarde evra koje treba da dobijemo i mi i Kosovo. Videćemo oko toga.
Drugo, ovde imamo veliki problem sa avioindustrijom, sa Er Srbijom, u koju će morati da se upumpa dosta para. Jedan od razloga zašto se govorilo o korporativnim obveznicama jeste upravo to – te pare će uglavnom da odu velikim javnim preduzećima, poput Železnice, ili u Er Srbiju.
U toj priči se pominju EPS, Putevi Srbije. Da li je to bila ideja korporativnih obveznica, ili da se pomogne privredi?
Nažalost, mislim da će privatni sektor malo vajde da ima od toga. Imamo danas dobrih kompanija koje bi kroz korporativne obveznice mogle da se još više razviju. To je i svrha – gro tih para je trebalo da ode zdravim srpskim firmama koje imaju plan daljeg razvoja. E sad, postavlja se pitanje – šta posle korone? Tu je najvažnije da privrednici, poput nas iz “Privrednika”, sednu sa Vladom i da se napravi neka strategija.
Sve zemlje će sigurno promeniti politiku, ništa neće biti isto. Moramo da rešimo problem samoodržanja, ako se opet desi neki sličan slučaj poput korone, ili ako se korona vrati posle dve godine.
Ali ovde ne deluje da će išta da se menja: javni sektor je potpuno zaštićen, nije bilo otpuštanja, biće povećanje plata, a privredi su dali tri minimalca za zaposlene i moratorijum.
Ta tri minimalca i moratorijum na kredite – to je bila jedina konkretna pomoć. Minimalcima su rešili primanja za milion ljudi, koliko je za to bilo prijavljeno, a porezi moraju da se plate u naredna 24 meseca. Ja se plašim kako će javna preduzeća da izvršavaju obaveze u narednom periodu, tu može da bude problema.
U kom smislu?
U kašnjenju plaćanja, u neplaćanju…
Na koja preduzeća mislite?
EPS je kasnio prošlog meseca 12 dana sa plaćanjem za obavezu koju su imali prema nama, pošto mi proizvodimo i struju. Mi smo svoju obavezu prema EPS-u u roku platili, u dan i posle morali da tražimo da nam se plati. Oni su to izvršili, ali sa zakašnjenjem, ne znam kako će to ubuduće da ide.
Vidite i da su budžeti lokalnih zajednica značajno smanjeni – to znači da se postavlja pitanje naplate prema preduzećima koje obavljaju radove za sve investicije koje su predviđene na lokalu. Da li će to biti plaćeno, kada… To je bitno, jer vi ako zaustavite plaćanje, zaustavljaju se i radovi, onda nema rezultata i sve staje.
Treba reći da je država uradila maksimum u okviru para koje ima. A ovo je period kada država ne sme da štedi. Što više firmi propadne, biće sve teže da se oporavimo.
Ali sami kažete da država nema para, a stižu zahtevi za drugu rundu pomoći.
Država će morati da napravi novi paket mera, ako se ovako nastavi, i to paket koji će morati da bude barem na nivou ovog prethodnog. I nemojmo da pričamo o nekih 5 milijardi evra, treba da vidimo šta je država dala iz svojih para. A dala je 750 miliona za minimalce i 620 miliona za isplatu po 100 evra građanima. Sve ostalo je na bankama.
Postoji taj garancijski fond na nivou od 600 miliona, ali tu je rizik države relativno mali, jer su banke uglavnom reprogramirale dugove, i to dobrim firmama. Realnost je to da je država mogla da izvuče oko 1,4 milijarde svojih para, i da je to – to. Ali onda ne znam otkud to zaduženje od 7 milijardi o kome pričaju da je neophodno.
Zašto Klub “Privrednik, kao udruženje koje okuplja najbolje privrednike, ne izađe sa nekim jedinstvenim predlozima Vladi? Niste to uradili kada je država donosila mere, niste nakon nedavno održane skupštine udruženja. Ako vi nećete da se oglasite, onda od koga to da očekujemo?
Mi hoćemo da razgovaramo sa državom o tome šta dalje. Krajnje je vreme, i mi to zaslužujemo. Ako se država ne okrene domaćoj privredi, nema od te priče ništa. Možemo mi da dovodimo strane investitore, ali sada smo videli – strani investitori su prvi počeli da otpuštaju radnike, a pritom su dobili subvencije.
Vidimo i kakav je njihov odnos prema našim radnicima. Svi u “Privredniku” su zadržali plate od ranije, a neki nisu ni hteli da od države uzimaju plate za radnike. Mi smo se pokazali kao odgovorni prema zaposlenima. Međutim, mnogi su se i povukli od daljeg investiranja zbog takvog odnosa države prema nama. Svi mi imamo prostora da se zadužimo i da napravimo neke nove projekte.
Ali nećete.
Pravo da vam kažem, mnogi se i plaše.
Čega?
Tog odnosa kojeg država ima prema nama, domaćim privrednicima.
Čime vas država plaši?
Time što neće da razgovara sa nama. Jesmo li mi neprijatelji ove države? Mi zapošljavamo hiljade radnika, pa valjda treba onda korektno da se ponašaju prema nama.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
