"Pekari Pajić u Stepojevcu potreban majstor za pecivo. Plata 1000 e i plus... Telefon za ponude je istaknut", ovako glasi trenutno najprimamljiviji oglas za posao u Srbiji, koji je porodična pekara Pajić iz mesta Stepojevac kod Lazarevca istakla na ulaznim vratima lokala, kao i na svojoj Fejsbuk stranici. Oglas stoji tačno sedam dana, ponuda ima i previše, ali vlasnik Dragan još uvek nije pronašao onog "pravog majstora". Plata je i više nego dobra, spominje se "plus", što znači da i te kako može da bude i veća, a vlasnik pekare za Nova.rs priča da radnici više nisu motivisani ni dobrom zaradom i uslovima.
Dragan Pajić iz mesta Stepojevac koje se nalazi u opštini Lazarevac, već dvadeset pet godina radi kao pekar. Ima porodičnu firmu koju je godinama gradio i sagradio, a u kojoj danas rade i njegova supruga, dvoje maloletne dece i oko dvadesetak majstora koje čuva kao „suvo zlato“. Tako kaže.
Majstora uvek treba, međutim još uvek nema onog pravog. Pitali smo Dragana kakav treba da bude majstor koji će dobiti platu od 1.000 evra i više, na šta nam je odgovorio: vredan i pošten.
„Takvi majstori koje mi tražimo moraju da budu ljudi od poverenja. Znači, to su već izgrađeni ljudi koji su godinama u pekarstvu, koji su usavršili ovaj zanat i znaju ga kao mali prst. Oni su dokazani u svom poslu i mi takve ljude i imamo. Čuvamo ih kao suvo zlato jer onaj koji vredi je i plaćen suvim zlatom, ali bukvalno. Ono što ima, što je dokazano i što vredi, čuva se, maltene, životom“, kaže nam Dragan odmah na početku razgovora.
Nažalost, naći dobrog i poštenog majstora je slično kao da tražite iglu u plastu sena.
„To je nezamisliva priča naći dobrog majstora. Verujte. Ovi što se javljaju su sumnjivi – ili su narkomani ili alkoholičari koji idu iz pekare u pekaru. Pa onda meni zatvore firmu na mesec dana, uzmu neki novac, pa se više nikada ne pojave. Ne dolaze redovno na posao, naprave neku glupost“, tvrdi naš sagovornik.
Dodaje da je mnogo lakše pronaći pekara odnosno majstora za pecivo u glavnom gradu nego u prigradskim opštinama i manjim mestima. To je osetio na svojoj koži.
„U Beogradu je lakše naći pekara jer se ti ljudi stalno vrte po gradu, rade po više poslova. To su ljudi koji su u pekarstvu i mogu da rade šta god hoćete jer imaju znanje. Kod mene radi momak iz Vranja. Eto, on je došao čak s juga, a zašto? Zato što je tamo plata pekara 50.000 dinara, a ovde je osnovica 1.000 evra. Zadovoljan sam njime, kod mene je već godinu ipo dana. Ima besplatan smeštaj, ne plaća struju i vodu. To ga ništa ne košta. A prima platu“.
PROČITAJTE JOŠ:
Dragan se nadovezuje na priču o svom majstoru iz Vranja, istakavši da nije u obavezi da mu daje hranu, ali kada ima za njega i njegovu porodicu, onda ima i za majstora.
„Zaista se trudim da budem dobar poslodavac i dobar čovek, pre svega. Jer, nije sve u parama. Jeste novac pokretač svega, ali je bitno da duša ostane čista“, dodaje Dragan.
Njegovi majstori rade dosta, to priznaje, ali se trudi da im omogući dobre i poštene uslove.
„Majstori rade od pet uveče, pa do dva, pola tri u noć. Nemaju čak ni taj noćni rad skroz, zapravo imaju ljudi koji rade na somunima, oni ostaju i po dvanaest sati, budu i više plaćeni. Dnevnice idu i do 5.000, 6.000 dinara, sve zavisi. Slobodni dani su nam, na primer, problematični. Od proleća imamo problem sa slobodnim dnaima, ali nekako uspevamo da povučemo nekoga sa strane, da mu platimo da dođe i odradi posao dan, dva. Radimo dosta, bude tu i para dosta, okreće se, naravno, radimo svašta nešto, trudimo se maksimalno i da budemo vredni i dobri i da plaćamo na vreme“.
Pajići su zadovoljni poslom. Mora da se radi, ali, kako kaže narodna izreka: ko radi, ne boji se gladi“.
„Upravo tako. Da nisam zadovoljan poslom, ne bih se bavio time toliko dugo. Iskreno da vam kažem, sada, u ovom trenutku i u ovom vremenu ne vidim neku delatnost u Srbiji koja nije isplativa. Keramičar, moler, automehaničar, vozač, svi su traženi i sve firme u tim oblastima su angažovane. Dobro su plaćeni, imaju pune ruke posla. To je važno“, smatra Dragan.
Pajići se, kako nam pričaju, bave svim i svačim. U potpunosti su razvili svoju pekaru, imaju proizvodnju i maloprodaju, gaje ovce, koze, živinu, obrađuju zemlju.
„Lepo vam kažem, radim šta god hoćete. Šalu na stranu, ali zaista sam uposlen sa svih strana. Mesimo sve, znači od bureka, peciva, kolača, somuna, imamo zaposlene u firmi. Ja sam čovek sa sela, bavim se poljoprivredom. Obrađujem desetak hektara zemlje, nešto imam svoje, a nešto rentiram. Gajim ovce, koze, živinu, konje. Proizvodimo surutku, pravimo čvarke, čak i ovčije čvarke, pravimo ovčiji lov… Sve je za prodaju“.
Dragan smatra da je danas teško motivisati čoveka da radi. Dok je nekada glavna motivacija bila dobra plata, danas ni takva zarada ne pomaže pri upošljavanju. Jednostavno, nema zainteresovanih za posao.
„Što se tiče ljudi, jako je teško. O motivaciji i da ne govorim. Oni se sada motivišu najmodernijim mašinama, što je žalosno jer će nas, ljude, mašine vrlo brzo zameniti. Ono što smo nekada radili ručno, sada rade mašine. Maksimalno se robotizujemo. I nismo svesni da će se samo ići napred i napred, sve dok nas mašine u potpunosti ne zamene“.
Dodaje da je ponosan na sebe što je izrastao u vrednog i poštenog čoveka jer je jako mlad počeo da se bavi pekarstvom.
Najviše je ponosan zbog svoje dece – sina i ćerke koji svakim dnaom, sve dublje i dublje, ulaze u ovaj posao.
„Zahvalan sam Bogu što moja deca hoće i vole to da rade. Sve potiče iz kuće. Ako detetu napraviš radnu naviku, on će sve da radi i svačim će da se bavi. Ali ako mu vi kao roditelj kažite: Sine, nemoj taj posao da radiš, to je prljavo, ipak ti sedi i uči, pa ćeš lako zaraditi novac, e to će da nas upropasti. Jer ovaj talas koji ide od Evrope će u potpunosti upropastiti ovu decu. Zato i mislim da je glavni problem – društvo“, smatra naš sagovornik.
BONUS VIDEO: TOP 6 srednjih škola posle kojih se ne čeka na posao
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare