0
Korišćenje opcije dozvoljenog minusa i kreditne kartice deluje primamljivo, a neretko je i neophodno. Ipak, pre nego što provučete karticu kroz terminal ili zatražite od banke da vam odobri dozvoljeni minus, treba da imate na umu jednu stvar na umu – ovo su najskuplje vrste pozajmica. U odnosu na prethodnu godinu kamate na ove vrste kreditnih usluga su veće nego pre godinu dana, a idu čak i do skoro 40 odsto. Ukoliko uđete u nedozvoljeni minus, opasnost je daleko veća, jer kamatne stope u tom slučaju idu i do gotovo 54 odsto.
Dozvoljeni minus i kreditne kartice na prvi pogled deluju kao dobro rešenje. To su brze pozajmice, koje banka odobrava bez hrpe papira koje klijent treba da donese, a “kupoholičari” su, barem na prvi pogled, zadovoljni jer sada mogu da troše novac koji zapravo nemaju na svom računu. Problem je što ove usluge koštaju – i to mnogo. Naime, kamate na ove vrste pozajmica su astronomske, pa ni ne čudi što su na lošem glasu, kao najskuplje “igračke” koje banka može da ponudi.
Dozvoljeno prekoračenje računa, poznatije kao dozvoljeni minus, je pozajmica koju banke odobravaju klijentima na osnovu mesečnih primanja. Banka, dakle, klijentu daje na raspolaganje određeni iznos, ne znajući da li će, i do kog iznosa, klijent uopšte da iskorist taj novac. Maksimalni dinarski iznos koji banke odobravaju je prosečna plata klijent u prethodna tri meseca. U praksi, to znači da, ako je klijent u prethodna tri meseca zarađivao 70.000, pa 60.000, a onda 79.000 dinara, maksimalni iznos koji banka može da mu odobri je oko 69.600. Taj iznos klijent može da koristi prema svojim potrebama – odjednom, u roku od godinu dana, samo deo, ali ne mora da iskoristi ni dinar.
PROČITAJTE JOŠ
Iako na prvu pomisao dozvoljeni minus može da deluje primamljivo, treba biti obazriv, jer su kamate izuzetno visoke, a kreću se od 10,79 (i to u samo jednoj banci), pa sve do 33,29 odsto.
Godinu dana ranije, kamate su uglavnom bile nešto niže, pa je tako u jednoj banci stopa bila 27,57, a sada je u istoj toj banci 28,63 odsto.
U poslednjih godinu dana, neke banke su i smanjile kamate na dozvoljeni minus, ali prosečna stopa, bez obzira na to, iznosi čak 28,87 odsto. Ova previsoka kamata ne računa se na iznos koji banka odobri, već samo na ono što klijent iskoristi.
Primera radi, ukoliko klijentu banka odobri dozvoljeni minus od 100.000 dinara, a on iskoristi polovinu, 50.000, platiće kamatu na taj iznos.
Naravno, treba imati u vidu da dozvoljeni minus nije poklon od banke, te da pored iznosa kamate, korisnik mora da vrati i novac koji je potrošio. Jedini način da klijent izbegne plaćanje ogromnih iznosa je da redovno umanjuje dug, te da ne koristi maksimalni iznos koji mu je odobren, jer će se onda i kamata računati na manji iznos.
Kada istekne period na koji je dozvoljeni minus odobren, koji je najčešće godinu dana, mada neke banke nude i duži rok, korisnik mora da vrati čitav iznos pozajmice.
Dakle, ako neposredno pre isteka ugovora saldo korisnika nije pozitivan barem jedan dan, velike su šanse da će on morati da se dokopa velike količine novca kako bi obezbedio nulu na računu, što ume da bude stresno, pa i nemoguće.
Ne samo da nesavesno korišćenje dozvoljenog minusa može da dovede do plaćanja enormne sume novca samo na kamatu, već može da uvuče korisnika i u nedozvoljeni minus. Naime, korisnik koji prekorači maksimalni iznos dozvoljenog, ulazi u u nedozvoljeni minus, za koji su kamate još veće.
PROČITAJTE JOŠ
Recimo, najniža kamata na nedozvoljeni minus trenutno iznosi 9,76 odsto, ali to je slučaj samo u jednoj banci. U ostalim bankama, kamate su drastično više, pa idu i do čak 53,58 odsto, dok je prošle godine najviša kamata bila 51,54 procenta.
Iako ove kamate jesu vrtoglavo visoke, postoji još veći problem od njih. Naime, kada korisnik uđe u nedozvoljeni minus, banka to prijavljuje Kreditnom birou, što znači da klijent automatski postaje “nepoželjan”, odnosno može da bude odbijen za apsolutno svaku narednu, čak i minimalnu, vrstu pozajmice.
Dakle, ovo nije pozajmica koju klijent želi, već u nju dospe ako nesavesno troši.
Kreditna kartica je moćni komad plastike i na njoj se nalazi određeni limit novca, a omogućava korisniku da prilikom kupovine plaća u ratama i “odloženo”. Kod kreditnih kartica obično postoji opcija da se račun, odnosno dug, plati u celosti do određenog datuma, i u tom slučaju se ne obračunava kamata.
Kada prođe taj datum, obračunava se kamata na iznos koji je klijent potrošio. A kamate su vrlo visoke, pa u jednoj banci idu i do skoro 40 odsto.
Ipak, postoje i niže kamate, od recimo 28,65 odsto, a za iznos od 100.000 dinara, korisnik će ipak platiti 135.650 dinara.
Čak i sa nižom kamatom, od redimo 24,98 odsto, za iznos od 200.000, što nudi jedna banka, konačni iznos koji će morati da se plati je 262.300 dinara.
Ovakve vrste zaduživanja poput dozvoljenog minusa ili kreditnih kartica daleko su skuplje od podizanja gotovinskog kredita. Najniža suma koja se na taj način može pozajmiti od banke kreće se od 50.000 dinara pa na više, a obračunava se kamata od oko 16 odsto. Imajući u vidu ove podatke, nije teško zaključiti da je podizanje keš kredita mnogo povoljnija opcija.
BONUS VIDEO Platne kartice – Od kada plaćamo plastikom
