0
Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski izjavila je u ponedeljak da je Ministarstvo finansija naložilo da se budžeti lokalnih samouprava smanje za desetak odsto u odnosu na planirano. Ukoliko je ovo tačno, za šta nismo uspeli da dobijemo potvrdu iz Ministarstva, to je znak da postoji problem sa punjenjem republičkog budžeta i da je “medeni mesec” na kredit prošao, ocenjuju za Nova.rs profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić i novinar “Južnih vesti” Aleksandar Stankov.
Odbornici niške Skupštine su na poslednjem zasedanju, održanom 21. juna, usvojili završni račun budžeta za 2020. godinu, nakon čega su, po rečima Stankova, Nišlije, ali i ostali građani Srbije, prvi put čuli da je Ministarstvo finansija naložilo da lokalne samouprave smanje budžete za 10 do 12 odsto.
Povezane vesti:
“Odbornik Ruske stranke Milan Krstić rekao je da je predsednik Vučić naredio rebalans budžeta u Nišu i smanjenje za 10 do 15 odsto. Zbog toga se oglasila gradonačelnica i novinarima rekla da je nalog za smanjenje budžeta dalo Ministarstvo finansija i to ne samo Nišu”, objašnjava za Nova.rs novinar Stankov koji je prisustvovao zasedanju niške Skuštine.
Nova.rs iz Ministarstva finansija nije dobila odgovore na pitanja da li je Ministarstvo tako nešto naložilo svim lokalnim samoupravama i ako jeste, zbog čega.
Po rečima novinara, gradonačelnica Niša je kao razlog za ovaj potez Ministarstva navela situaciju nastalu zbog pandemije koronavirusa – izostanak uobičajenih priliva u budžet zbog funkcionisanja privrede u kovid režimu.
“Ako se ispostavi da je tačno to što je Sotirovski rekla onda to može da se tumači na način da postoji problem u republičkom budžetu koji se sada spušta na lokalne nivoe – da je država preračunala da to što što je obećavala svim opštinama i gradovima u Srbiji neće moći da ostvari”, kaže Stankov.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za Nova.rs da se Srbija konstantno zadužuje – i kroz kredite i kroz emitovanje obveznica i da je sada očigledno da je “medeni mesec” koji podrazumeva trošenje novca prošao.
“To je isto kao kod porodice. Pozajmimo novac od komšije i kumova, odemo na more i lepo se provedemo, ali kada se vratimo kvari nam malo utisak to što sad moramo da nađemo novac da vraćamo. Onda ne postoji drugi način nego da štedimo na izdacima u budećem periodu”, kaže profesor i povlači paralelu:
“Isto to nam se sada i u državi događa, to je cena koju moramo svi da platimo, što znači da svi moramo da štedimo – pre svega mi na kućnim budžetima pa onda i država, lokalna samouprava, verovatno i preduzeća, posebno oni koji nisu mogli da rade godinu dana”
Savić kaže da nije sporno da Srbija beleži privredni rast, ali postoji i “drugi par rukavica” – kako se taj rast beleži.
“Rast možeš da beležiš kroz normalne investicije – praviš fabrike, zapošljavaš ljude i onda povećavaš BDP. Rast možeš da beležiš i kroz pakete pomoći i izgradnju infrastrukture, što je ovde slučaj. Sve to je nešto što nam treba, veliki deo privrede nije radio u poslednjih godinu i po dana, ali je pitanje usklađivanja jednog i drugog – hoćemo da imamo visok rast, očuvanu privredu, radna mesta – za to moramo da platimo cenu u vidu zaduživanja”, objašnjava.
Problem je što je, kako kaže, “dug zao drug” pa njegovo servisiranje neko vreme funkcioniše dobro a onda postaje sve teže i teže.
“Ove godine smo otišli u Grčku, potrošili smo dve hiljade evra, zato sledeće dve godine nećemo ići na more. Tako je i sa državom, nema alhemije”, objašnjava plastično.
Zato sada mere štednje na nivou lokalnih samouprave vidi kao neminovnost i upozorava da ćemo se “tek iznenađivati nad nekim stvarima”..
“Što se tiče štednje na lokalu, mislim da je neko pravio dobru analizu, a ja sam i bez toga sklon da ustvrdim da se neke lokalne samouprave ponašaju mnogo raskalašnije nego država – to vidimo u poslednje vreme po komešanjima, hapšenjima, najavama nekih smena…”, navodi.
Povezane vesti:
Naš sagovornik iz Južnih vesti, koji već deset godina prati odluke vlasti vezane za budžet, smatra da postoje bolji načini da se popune “rupe” u republičkom budžetu od smanjivanja lokalnog.
“Na taj način se svakako šteti opštinama i gradovima u Srbiji, a poznato je, kada se pogleda realizacija svakog budžeta, da su najveći rashodi uvek za plate i usluge po ugovoru. Možda treba smanjiti ogroman birokratski aparat u Srbiji”, kaže.
Dodaje da, ukoliko je to tačno, nelogično je i zašto bi smanjenje bilo linearno – isto za sve lokalne samouprave.
“Ispada da su svi imali podjednako loše projekcije budžeta, kao što Niš zapravo i ima, i da bi svi trebalo da smanje za 10 do 12 odsto”, kaže i objašnjava da su projekcije budžeta u Nišu inače nerealne i da je to nešto čemu je neophodno poraditi jer Niš od projektovanog na kraju svake godine ostvari svega 60 do 80 odsto.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
