Predsednik ITM grupe Toplica Spasojević izjavio je da je za bolji status i položaj radnika u Srbiji potrebno preduzeti niz političkih i ekonomskih poteza, a da je možda najvažniji stimulacija preduzetništva - gde čovek preuzima funkciju i poslodavca i zaposlenog. On je za N1 rekao da se iz budžeta stalno izdvajaju sredstva za velike poslodavce, a da u zemlji ima stotinak hiljada malih poslodavaca koje bi trebalo da budu više cenjeni i koje bi trebalo da "podignemo na neki pijedestal". On kaže i da bi "klinci koji su završili školu trebalo da razmišljaju o tome da budu preduzetnici". "To je lepo teroretski rečeno, ali u praksi je teško sprovodivo", odgovara mu predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić. "Potrebna nam je pravna država, sigurnost, poštovanje zakona", kaže Savić. "Potrebno nam je da u zemlji počne da se ceni stručnost, znanje, posvećenost poslu... da nemamo u ovom obimu partijskog zapošljavanja...", ističe ona.
U studiju N1 „koplja su ukrstili“, predstavnici poslodavaca i sindikata, a prvo pitanje koje je voditeljka postavila Spasojeviću bilo je da li bi u ovakvim uslovima u Srbiji i uz minimalac od 35.000 dinara voleo da bude radnik u Srbiji.
„Postoje poslovi gde možete i da napredujete i napravite karijeru i taj izazov uvek je dovoljan motiv…Kao što je Napoleon rekao, san svakog vojnika treba da bude da postane general, tako i ovde“, odgovara srpski biznismen.
Upitan da li bi voleo da radi u supermarketu, u nekoj od stranih firmi, ili kao nastavnik, Spasojević kaže da je
suština da radite u preduzećima u kojima ima mogućnosti za napredovanje, gde poslodavac treba da izvuče maksimum i da da motivaciju radniku da uđe u višu cenovnu kategoriju. „Mislim da u našem društvu nismo dovoljno poradili na tome da vidimo koje su prednosti svakog radnika, gde može da pruži svoj maksimum“, kaže Spasojević.
Dodaje i da su se sada pojavili neki trendovi, posebno u kompanijama koje došle sa zapada, da su shvatili da je motivacija kod radnika jedna od najvžanijih stvari.
Na pitanje gde rade srećni radnici, odgovara da su to pre svega dobro plaćeni poslovi u IT sektoru i kompanije gde je posao pomalo i zabava. „I četvorodnevna radna nedelja najveći benefit će biti tu“, kaže.
„Srpski radnik sanja o tome da napusti zemlju“
Ranka Savić naglašava da srpski radnik sanja o tome da stekne uslove i da napusti ovu zemlju, da ode u neku zemlju EU.
„Problem ove zemlje nije da li ste generali i imate toliku i toliku platu, problem je ljudi koji napuštaju Srbiju imaju i plate od 1.000 evra. Kada ih pitam zašto odlaze sa platom koja je dobra za Srbiju dobijem odgovor da ne mogu da žive u ovakvoj neuređenoj državi, u kojoj se ne poštuju zakoni. Ne mogu da podnesu da im šefovi i direktori budu ljudi koji nemaju pojma o poslu a koji rade jer su na ta mesta došli putem partijskih knjižica. Malo je kompanija u Srbiju u kojima je radnik zadovoljan i srećan. Po anketama u Srbiji samo je 10 kompanija u kojima radnici žele da rade – EPS, NIS, Telekom, Telenor, Filip Moris iz Niša, u kojima radnici imaju dobre plate i u kojima su međuljudski odnosi na dobrom nivou“, rekla je Savić.
Ona ocenjuje kao veliki problem to što poslodavci radnu snagu doživaljavaju kao trošak, a ne kao ekonosmku vrednost.
Plata vozača kombajna i 1.500 evra
Spasojević kaže da se plate povećavaju u deficitarnim zanimanjima, tamo gde nema dovoljno radnika, a da isplata minimalca zavisi od poslodavca koji ne mora da se drži tog iznosa i ako nema dovoljno ljudi za posao mora da podigne plate. Navodi i primer iz njegove firme gde u sistemu hladnjači za smrznuto povrće vozač kombajna radi i za 1.500 evra.
„I tržište treba da prepozna vaš povišeni trošak“, rekao je Spasojević.
Ranka Savić kaže da je svima poznat odgovor na pitanje da li je državi važniji poslovadavac ili sudbina stotina hiljada porodica koje i hleb kupuju na akciji.
„Ova vlada apsolutno je sve usmerila prema poslodavcu, profitu, rastu BDP-a. ASNS je veliki kritičar ekonomske politike koju sprovodi vlada gde se putem ogromnih subvencija favorizuju strani investitori, koji imaju besplatne resurse, kojima dajemo zemljište, a oni zapošljavaju domaću radnu snagu i isplaćuju im minimalnu cenu rada, a država nije uradila ništa da domaćeg radnika zaštiti“, naglasila je Savić.
„Veliki problem je i to za minimalce – u svetu poslodavac isplaćuje minimalac u izuzetnim okolnostima, kada su poremećaji na tržištu, poremećaji u njegovom poslovanju i to maksimum na šest pest meseci, a kod nas je to normalno da strani invetsitori u startu daju 30 i nešto hiljada, bez obzira na profit koji ostvaruju“, rekla je Savić.
Spasojević ističe da je u trenutku posle ekonomske krize 2008. godine i kasnije, u situaciji kada je Srbija bila ugrožena poplavama, dolazak stranih investitora uz subvencije imao efekta, ali da danas i nekoliko godina unazad dovođenje takvih invetitora nema efekta. „Sada treba da dođu oni koji nose nove tehnologije i znanja, a motanje kablova – toga Srbiji ne treba jer tu ljudi rade za 300 evra“, kaže.
„Moja stara teza je da sve generacije naučimo kompjuterima i engleskom jeziku ako ćemo bolje da se pozicioniramo u svetu“, naglašava Spasojević.
„Dok drugi uvode radnu nedleju od četiri dana kod nas se radi u pelenama“
Savić je navela primer da je leskovačka kompanija Aptive terala radnike da pristaju da rade 12 sati dnevno, a da se odriču naknade za slučaj neke povrede. „Da li nam trebaju takve kompanije?“, zapitala je.
Ona je rekla da dok se u evropskim zemljama razmišlja o skraćivanju radnog vremena na pet sati ili četiri radna dana, kod nas radi u pelenama.
Spasojević ističe da se uz ozbiljan rast produktivnosti u primeni robotike i novih tehnologija u svetu (na poslovima kao što je rad na proizvodnoj traci na primer), postavlja pitanje da li su nam potebni radnici u tom obimu, da se razmišlja i o univerzalnom dohotku – da ne idete na posao a dobijete platu. „Ali to ostavlja posledice na psihu ako ste nepotrebni“, rekao je Spasojević i preneo da u Japanu ljudi koji izgube posao, ustaju ujutru i idu danima sa tašnom od kuće, na kraju izvrše samoubistvo jer ih je sramota da kažu porodici da su izgubili posao.
On je ocenio da petočasovno radno vreme i povremeni rad od kuće daje dobre rezultate u kreativnoj industriji.
„U uređenim društvima i visoko razvijenim kompanijama, a deo srpske prrivere pripada tom delu i može to da priušti. Nordeus, Majkrosoft, i prerađivačkoj industruiji neke firme mogu da dozvole sebi takav luksuz“, kaže.
Ranka Savić pak kaže da je Srbija miljama daleko do ove priče i da možemo da budemo deo Evrope samo razgovarajući o tome što Evropa uveliko sprovodi.
„ASNS pokrenula je inicijativu da se ne radi nedeljom, pre svega u trgovinama, uradili smo sve što je bilo potrebno. U pitanju je civilzizacijska tekovina, jedan dan u nedelji da bude za te ljude i njihove porodice i onda je izašao predsednik, lupio rukom o sto i rekao – ne može, tačka“, rekla je Savić i dodala da u sindikatu nisu odustali od te ideje i dalje.
Ona je naglasila da je iluzorno govoriti o tome da li će da se radi četiri dana u Srbiji,
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare