"Hrana u Srbiji je poskupela prema podacima RZS-a preko 24 posto mereno tim međugodišnjim procentima. Dakle, maj u odnosu na maj prošle godine i to je mnogo, tim pre što u strukturi potrošačke korpe oko 34 posto participira upravo hrana, što konsekventno ugrožava najugroženiji deo stanovništva", ističe agro-ekonomski analitičar Žarko Galetin.
Prema rečima agro-ekonomskog analitičara, do poskupljenja cena hrane dovela su tri faktora.
„Prvi je struktura tržišta, koja je prilično nepovoljna, pogotovo na strane ponude. Mi imamo jedno oligopolno tržište“, ističe Galetin.
Kao drugi faktor poskupljenja cena hrane, Galetin navodi da smo „mi u velikoj meri uvozno zavisni“.
Treći faktor vidi u tome što su produžene neke mere u koje je država preterano ušla, navodi Galetin i dodaje da se država „upletala u tržište što je izazvalo oštru reakciju tržišta, a to se videlo sa ovim preteranim poskupljenjem, naglim poskupljenjem.“
„Naši trgovci nešto mnogo ne mare za to i prerađivački sektor ne reaguje na to. Mi sad imamo nesrazmeru, jedno prilično loše tržište koje ne korespondira sa nekim realnim ekonomskim tržišnim faktorima koji bi trebalo da budu naši orijentiri šta ćemo imati u prodavnicama“, ističe agro-ekonomski analitičar.
„Po logici stvari ja bih najpre taj pad mogao da očekujem na tržištu mesa, pogotovo svinjskog mesa koje je preterano mnogo poraslo u odnosu na ostale cene primarnih sirovina kao što su kukuruz, soja, pšenica, pa i suncokret. Neverovatno je da imamo takvu eskalaciju cena na tržištu svinjskog i goveđeg mesa, tu bi mogli očekivati blagi pad cena u tom sektoru“, ističe analitičar.
Slično smatra i za cene šećera i ulja.
„Kod šećera, tu ne vidim veću cenu. Pre tim što naši proizvođači šećerne repe imaju dobre podsticaje ove godine što će imati dovoljne površine pod sećernom repom. Kod ulja takođe“, smatra Galetin.
Opširnije pročitajte na N1.
BONUS VIDEO Anketa – Pitali smo građane, šta su primetili da je najviše poskupelo na pijaci?