0
Svi građani koji otplaćuju kredit sa varijabilnom kamatnom stopom, svedoci su koliko su kamate skočile, s obzirom na to da je inflacija uzela maha i u bankarskom sektoru. Do kraja godine, kamate samo na stambene kredite su ograničene, ali među dužnicima ipak postoji bojazan – šta će biti posle „odmrzavanja“? Za njih, stručnjaci sa Kopaonik biznis foruma imaju lepe vesti. Naime, prema očekivanjima ekonomista iz bankarskog sektora, kamate bi trebalo da počnu da padaju – i to uskoro.
Tokom ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma (KBF), jedna od tema panela odnosila se na bankarski sektor, a već na samom početku, direktori velikih banaka izneli su optimistične prognoze.
Naime, nakon dugog perioda rasta, prema njihovim očekivanjima, kamate bi uskoro mogle da padnu.
Komentarišući kako će se kretati kamatne stope ove godine, jedan od govornika na panelu posvećenom bankarskom sektoru, član Izvršnog odbora Erste banke Nikola Stamenković rekao je da je optimista.
„S obzirom na to da je inflacija svuda u padu, sasvim je očekivan i pad kamatnih stopa“, rekao je Stamenković.
On je istakao da prve reakcije centranih svetskih banaka očekuje polovinom godine.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
11
Tako će, prema njegovim procenama, nakon što Evropska centralna banka (ECB) bude smanjila referentne kamatne stope koje utiču na kredite u evrima, isto uraditi i Narodna banka Srbije (NBS), prevenstveno sa kamatom koja se tiče dinarskih pozajmica.
„Nakon ECB, referentnu kamatnu stopu će smanjiti i NBS. Prvo smanjenje će verovatno biti za 0,25 odsto, a onda i za 0,75 ili jedan procenat“, naveo je Stamenković.
I predsednik Izvršnog odbora OTP banke Predrag Mihajlović saglasan je u tome da bi za dužnike ova godina mogla da donese dobre vesti.
„Očekivanja za ovu godinu su svakako smanjenja kamatnih stopa, i to u drugoj polovini godine“, istakao je Mihajlović i dodao da takva kretanja kamata mogu da utiču na rast kreditne aktivnosti, odnosno, povećaju tražnju za bankarskim pozajmicama.
U periodu visokih kamata, koje su najviše pogodile korisnike stambenih kredita, s obzirom na to da se, u tom slučaju, uvek uzimaju veliki iznosi, i to na dug period, tražnja za ovom vrstom pozajmice je opala.
Kako je na KBF rekao predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke Vlastimir Vuković, stambeni krediti su pali za 1,1 odsto, i to zbog visokog euribora, kamate koja utiče na visinu rate kredita koji su indeksirani u evrima, ali i zbog visoke cene kvadrata.
Do kraja ove godine, kamatne stope na stambene kredite su ograničene, i to zahvaljujući odluci Narodne banke Srbije. Međutim, od 1. Januara 2025. godine, njih će ponovo formirati banke, što na osnovu ključnih kamata, što na osnovu sopstvene marže i troškova kredita. Za ostale kredite, kamate nisu ograničene.
Upravo zbog toga vesti o očekivanom smanjenju kamata dobre su za dužnike koji su podigli kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, koja se menja u zavisnosti od kretanja euribora, ključne kamate koja utiče na sve kredite u evrima, što su uglavnom upravo stambeni.
Kada su u pitanju varijabilne kamate, nominalna kamata za stare kredite, koji su podignuti pre donošenja odluke u julu 2022. godine, ograničena je na 4,08 odsto, dok je za nove pozajmice ograničena marža koju banka sme da ubira, i to na 1,1 procenat. Na to se onda dodaje euribor, tako da nominalna kamata iznosi oko pet odsto, a efektivna, sa svim troškovima, oko sedam procenata – što je konačna kamata koja se obračunava i koju klijenti plaćaju.
Što se tiče fiksnih kamata, nominalna kamatna stopa može da iznosi najviše 5,03 odsto, što znači da efektivna, odnosno konačna kamata u koju ulaze svi troškovi koje na kraju korisnik plaća, ide do 5,7 odsto.
BONUS VIDEO Prof. dr Svetlana Popović Da li odabrati fiksnu ili varijabilnu kamatu za kredit
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare