Đedović Handanović: Počinjemo projekte sa OIE i u daljinskom grejanju

Ona je za Tanjug rekla da će to biti od ogromne koristi za građane u tim lokalnim samoupravama, ali i za energetski sistem Srbije.

Prema njenim rečima, ovaj projekat OIE u daljinskom sistremu grejanja podrazumeva korišćenje energije koja je dostupna, bilo da je reč o geotermalnoj, energiji iz otpadnih voda ili da su u pitanju solarne elektrane.

"Ne možemo samo da se oslanjamo na obnovljive izvore u proizvodnji struje. Prelazimo i u daljinskom grejanju na OIE i to će značiti puno za poboljšanje kvaliteta vazduha u tim opštinama", rekla je Đedović Handanović i navela da su Bogatić, Kraljevo, Kragujevac, Niš i Paraćin samo neka mesta gde će se sprovoditi ovaj projekat.

Ministarka je dodala i da se ove godine rekordan broj lokalnih samouprava prijavio za subvencije za energetsku efikasnost, ističući da će ih ove godine dobiti 12.000 domaćinstava, zahvaljujući realizaciji projekta Ministarstva rudarstva i energetike.

"To je izuzetno važno za naš energetski sistem. Jako sam ponosna na to i obilazim građane koji su dobili subvencije i koji su zahvalni, jer su zahvaljujući tim subvencijama uspeli da smanje potrošnju energije za 30-40 odsto", naglasila je ona.

Đedović Handanović je podsetila i da je Srbija usvojila nacionalni energetski klimatski plan, naglašavajući da je to jako važan strateški dokument koji sve zemlje Evropske unije usvajaju i koji nam daje smernice budućeg razvoja naše energetike.

Takođe, kako je navela, veoma važan strateški dokument koji definiše kako ćemo razvijati naš energetski sektor je i Strategija energetike Srbije do 2050. godine.

"Potpisali smo i memorandum sa 20 naučnih institucija i pet ministarstava za razvoj nuklearne energije, znači otvaramo jednu veoma važnu temu za energetsku sigurnost, obezbeđivanje bazne energije nakon 2040. upravo zato što razmišljamo dugoročno, strateški, gde želimo i kako želimo da obezbedimo sve veće potrebe za električnom energijom", rekla je ministarka.

Đedović Handanović je navela i da je veoma ponosna na rezultate Ministarstva rudarstva i energetike u prvih100 dana Vlade Srbije.

"Vredno smo radili u prethodnom periodu i to je i premijer u svom iznošenju rezultata i naglasio. Ono na šta sam ponosna, to je da su u toku probe u Kostolcu, u novom termobloku, koji je u završnoj fazi, znači pre definitivnog puštanja u rad", rekla je ministarka.

Ona je naglasila i da je bitno da su se stvorili uslovi da funkcionalne probe počnu.

"To je prvi proizvodni kapacitet posle više od 35 godina u Srbiji i koji je od vitalnog značaja za našu energetsku sigurnost, pre svega termo je blok, da, ali građen po najvećim standardima i bezbednosti i zaštite životne sredine. Tako da je to jedan definitivno pomak", rekla je ona.

Ministarka je naglasila da je ponosna i na to što će se energetski obnoviti i Hemijski fakultet i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, kao i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, 20 škola i veliki broj vrtića širom Srbije.

"Kada pričamo o rudarstvu, moram da primetim i da proizvodnja rude metala beleži konstantan rast i u prvih sedam meseci ove godine u odnosu na 2023. veća je za 13 odsto, dok je proizvodnja koncentrata bakra i zlata veća za 22 odsto. To ima ogromnu korist za naš privredni rast, koji je bio rekordan u Evropi u prvom i u drugom kvartalu", kazala je ona.

Podsetila je i da je sa Evropskom unijom potpisan Memorandum o strateškim sirovinama, gde se, kako je objasnila, želi u saradnji sa najrazvijenijim zemljama EU doći do najboljih rešenja kada su naši mineralni resursi u pitanju, ali i da razvijamo i znanja, tehnologije i ljudske kadrove, kao i da podižemo standarde kada su u pitanju i ekologija i zaštita životne sredine.

"Nastavljamo i sa pripremom projekta reverzibilne hidroelektrane Bistrica, gde je Japanska agencija za međunarodnu saradnju odpočela proces odobrenja finansijskih sredstava. To je izuzetno važno, jer su to najpovoljnija sredstva. Znamo da je Japanska tehnologija najnaprednija kada su u pitanju turbine za reverzibilne hidroelektrane. Nastavićemo sa partnerima iz Japana da razvijamo taj projekat", rekla je Đedović Handanović.

Ona je navela da je potpisan i Memorandum o saradnji za izgradnju gasne interkonekcije sa Rumunijom, a kada je nafta u pitanju, nastavljaja se priprema projekta naftovoda između Srbije i Mađarske za koji se radi tehnička dokumentacija i prostorni plan, a očekuje se da počnu radovi sledeće godine.

BONUS VIDEO: Zašto EPS uvozi prskupu struju?