Hoćemo li živeti bolje u 2026: Detaljna analiza srpskih ekonomista o 5 ključnih parametara

Od ključnih pet parametara gasa, goriva, cena hrane, plata i penzija u javnom sektoru i investicija, zavisi ekonomska situacija u narednoj godini.

Godina prilagođavanja

“Ako želimo ozbiljan odgovor na pitanje da li ćemo u 2026. godini živeti bolje, moramo izaći iz okvira kratkoročnih političkih poruka i sagledati realne ekonomske osnove Srbije: energetiku, bankarski sistem, investicije, trgovinske tokove i odnos sa Evropskom unijom, našim najznačajnijim spoljnim trgovinskim partnerom”, smatra finansijski stručnjak Vladimir Vasić.

Srbija je duboko integrisana sa EU kroz izvoz i uvoz, investicije, bankarski sektor i platni promet.

“Sve što se dešava u Evropi, sa određenim vremenskim pomakom, preliva se i kod nas. Upravo zato 2026. treba posmatrati kao godinu konsolidacije i prilagođavanja, a ne kao godinu naglog rasta životnog standarda”, objašnjava Vasić.

Tema NIS-a i Gazpromnefta je, ističe on, test institucionalne zrelosti države i njene sposobnosti da upravlja složenim energetskim, finansijskim i reputacionim rizicima.

“U 2026. postoji opasnost od takozvanih sekundarnih sankcija. NIS nije direktno sankcionisan, ali postoji rizik od takozvanih sekundarnih sankcija, koji se može odraziti na: platni promet, odnose sa korespondentskim bankama, kartične šeme i cenu kapitala i investicionu percepciju Srbije. Banke, međutim, ne reaguju na političke poruke, već na procenu rizika i tu nastaje tihi pritisak, čak i bez formalnih sankcija, a neizvesnost sama po sebi proizvodi trošak koji se dugoročno preliva na privredu i građane”, kaže Vasić.

Što se tiče energetike, period jeftine energije je, prema njegovim rečima - završen.

“U 2026. ne očekujem dramatične skokove, ali ni značajno pojeftinjenje cene goriva, koja inače zavisi od globalne cene nafte, kursa dolara i geopolitike. Ključni problem ostaje to što je gorivo strukturno skupo u odnosu na prihode, što direktno utiče na transport, logistiku i krajnje cene proizvoda. Dakle, u planovima za 2026. godinu ne treba računati na pojeftinjenje energenata. Više cene energije su nova realnost i moraju biti unapred ugrađene u kalkulacije troškova, cenovnu politiku i investicione odluke”, obašnjava Vasić.

Cene hrane su najdirektniji pokazatelj životnog standarda.

“U predstojećoj godini očekujem sporiji rast cena hrane, ali ne i njihov pad. Povratak na stare nivoe nije realan, što znači da će veliki deo budžeta domaćinstava i dalje odlaziti na osnovne životne potrebe”.

Plate i penzije u javnom sektoru će rasti, ali umereno.

“Nominalna povećanja su realna, ali će realni rast standarda zavisiti od inflacije. Drugim rečima, povećanja će postojati, ali ih neće svi osetiti jednako. Bolji život ne dolazi naglo. Dolazi kroz stabilnost, predvidivost i odgovorne odluke”, zaključuje Vasić.

Srbija više nije atraktivna ni kao zemlja jeftinih motača kablova

Profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Ognjen Radonjić nema svetle prognoze za narednu godinu.

“Situacija će se u 2026. sasvim sigurno pogoršati. Sve što režim predstavlja kao ekonomski uspeh zapravo je pokriće za privatizaciju države i kupovina vremena tuđim
novcem, a ključni parametri pokazuju da se zemlja kreće ka opasnoj zoni stagnacije i dužničkog ropstva”, predviđa Radonjić u razgovoru za Nova.rs.

Iza dimne zavese propagande su sledeće činjenice.

“Pitanje gasa više nije samo pitanje cene, već pitanje suvereniteta. Dok vlast slavi prijateljske cene, mi zapravo plaćamo geopolitički reket. Cenu gasa ne diktira tržište,
već naša spremnost da ćutimo na činjenicu da nam energetski sektor i dalje suštinski kontroliše strana sila pod sankcijama. U 2026. ćemo verovatno imati gas, ali ćemo ga
plaćati ne samo novcem, već i daljim političkim poniženjima i nestabilnošću koja može da eksplodira onog trenutka kada geopolitička zaštita prestane”, objašnjava Radonjić.

Po pitanju goriva ističe da se država odrekla uloge regulatora i postala saučesnik u pljački građana kroz akcize.

“Visoka cena goriva nije ekonomska nužnost, već politička odluka. Zapravo, to je najlakši način da se napuni budžet koji curi na koruptivne projekte. U 2026. vozićemo
se na jedno od najskupljih goriva u regionu, ne zato što je nafta skupa, već zato što je država skupa. Njen aparat, njeni parazitski koruptivni projekti, njena partijska vojska,
kriminalci i paravojne formacije moraju od nečega da se finansiraju”, naglašava naš sagovornik.

Cene se neće vratiti na staro.

“Dok nam serviraju statistiku o padu inflacije, svaki odlazak u prodavnicu to demantuje. Inflacija se možda statistički smiruje, ali cene se ne vraćaju nazad. Mi smo ušli u spiralu gde visoke marže trgovačkih lanaca i uništena domaća poljoprivreda čine hranu luksuzom. U 2026. godini, hrana će ostati neproporcionalno veliki trošak za prosečnu porodicu, a bolji život će se i dalje meriti time da li ste uspeli da uhvatite akciju za osnovne namirnice”.

Imaćemo više para u 2026, ali ćemo moći da kupimo manje nego pre pet godina.

“Nominalni rast plata i penzija u javnom sektoru služi isključivo za održavanje socijalnog mira i kupovinu glasova, a ne za podizanje standarda. Realna kupovna moć stagnira ili pada. U 2026. imaćemo situaciju gde ljudi nominalno imaju više para, ali za te pare realno mogu da kupe manje nego pre pet godina, dok se jaz između partijske elite i običnog naroda nezaustavljivo širi”, objašnjava Radonjić.

Pad investicija je “crvena lampica”.

“To je signal da Srbija više nije atraktivna ni kao zemlja jeftinih motača kablova. Ovo je možda najopasnija tačka. Model rasta zasnovan na stranim direktnim
investicijama koje traže jeftinu radnu snagu, manuelni rad i subvencije je udario u zid. Umesto zaokreta ka domaćoj privredi, nauci i obrazovanju, vlast spas traži u
megalomanskom zaduživanju za koruptivne projekte poput Ekspa. To nisu investicije koje stvaraju novu vrednost već projekti koji su fasada za otimanje javnih resursa i,
posledično, krediti koje ćemo vraćati decenijama, uloženi u beton i sajamske hale koje ne rešavaju nijedan strukturni problem ove zemlje. U 2026. nas čeka nastavak života na veresiju. Vlast će peglati statistiku, otvarati nedovršene objekte i dizati nove kredite da pokrije stare rupe, dok će realna ekonomija, ona od koje živi običan čovek, biti sve tanja. Nećemo živeti bolje, samo ćemo biti zaduženiji”, zaključuje Radonjić.

Prvi problemi početkom proleća

Neizvesnost na svim poljima očekuje nas u 2026. po mišljenju ekonomiste Gorana Radosavljevića, profesora na Fakultetu za ekonomiju i finansije i administraciju (FEFA).

“U 2026. očekuje nas dalja neizvesnost po pitanju cene i raspoloživosti energenata, kako naftnih derivata tako i gasa. Gasni aranžman koji je produžen do kraja marta 2026. verovatno će se ponovo produžiti do septembra, odnosno do pred početak grejne sezone. Ipak, stabilnost isporuke gasa će verovatno biti sačuvana”, smatra Radosavljević.

Što se tiče naftnih derivata, ukoliko rafinerija ne počne sa radom, naglašava on, očekuju nas prvi potencijalni problemi početkom proleća i prolećnih poljoprivrednih radova.

“Ukoliko uspemo da nadoknadimo eventualne gubitke domaćih derivata iz uvoza, postaviće se i pitanje cene. Kako godina bude odmicala, kompanije u naftnom sektoru će se preorijentisati na uvoz derivata što bi do kraja godine trebalo da stabilizuje ovo tržište. Velika je nepoznanica sudbina NIS-a koja bi morala da se razreši u prvom kvartalu 2026. godine od čega će zavisiti kako će izgledati naftno i gasno tržište u Srbiji do kraja naredne godine”.

Cene hrane će u 2026. godini nastaviti da rastu.

“Inflacija u Srbiji jeste zaustavljena, ali nisu otklonjeni njeni uzroci. Česti poremećaji u sektoru primarne proizvodnje, nebriga vlasti za ovaj sektor i velika zavisnost od vremenskih uslova, mogla bi da utiče na primarnu poljoprivrednu proizvodnju, a ona posledično na cenu hrane. Takođe, nisu rešeni problemi sa visokim maržama u maloprodaji, što će u 2026. takođe gurati cene hrane na gore. Srbija je već sada gotovo na EU proseku prema cenama hrane, dok je prema standardu ispod polovine tog proseka”.

Rast plata zbog izbora.

“Kako nas očekuje izborna godina, verujem da će država nastaviti sa nominalnim povećanjem plata u javnom sektoru i penzija. Međutim, ključno pitanje koje se postavlja je u kojoj meri će to biti dovoljno da nadoknadi pad standarda i rast cena”, upozorava profesor.

Izvestan pad investicija.

“Mislim da nas u narednoj godini očekuje dalji pad investicija. U javnom sektoru, investicije su u 2026. budžetom planirane u nešto manjem obimu, mada nije nerealno očekivati da će to da se promeni kako se budu približavali eventualni zbori. Istovremeno, dalja politička neizvesnost, udaljavanje od EU, eventualni nastavak protesta i pritiska na vlast da raspiše vanredne izbore, nateraće neke potencijalne investitore da sačekaju bolji trenutak. Sve to bi moglo negativno da se odrazi na rast privredne aktivnosti, ali i na makroekonomsku stabilnost zemlje”, zaključuje Radosavljević.

***