15
Među deset najvažnijih ekonomskih događaja u Srbiji tokom 2020. godine, bila je prodaja Komercijalne banke, državni paket pomoći građanima i privredi u pandemiji koronavirusa, ali i prodaja simbola Beograda - zgrade Beograđanke i Centra "Sava". Ovo je lista najvažnijih ekonomskih događaja u 2020. godini, po izboru Novinske agencije Beta.
Vlada Srbije je paketom pomoći u vrednosti oko šest milijardi evra, odnosno 12,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine pomogla privredi i građanima da ublaže posledice pandemije korona virusa.
Paket mera je obuhvatao isplatu minimalne zarade, garanciju države za kredite, odlaganje poreza i doprinosa, isplatu 100 evra punoletnim državljanima, kao i jednokratnu pomoć penzionerima, prvo od po 4.000 dinara, a u decembru po 5.000 dinara, kao i vanredno povećanje plata medicinskim radnicima. Budžetom za 2021. godinu nije planirana dodatna pomoć privredi.
Komercijalna banka, najveća banka u većinskom državnom vlasništvu, postala je deo slovenačke NLB grupe. Banka je prodata u februaru, a Narodna banka Srbije je tek sredinom decembra dala neophodna odobrenja.
Novi vlasnik Komercijalne banke je formirao novi Upravni odbor i državi treba 30. decembra da isplati 387 miliona evra. Na početku postupka prodaje država je u Komercijalnoj banci imala udeo od 42,4 odsto, ali je kasnije otkupom akcija od fondova iz Nemačke i Švedske DEG i SVED od ukupno 6,8 odsto, a zatim i od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodne finansijske korporacije (IFC) od 34,5 odsto stekla vlasništvo od 83,2 odsto.
Simboli Beograda, „Beograđanka“ i Sava centar, prodati su ove godine. Vlasnik tih objekata koji imaju istorijski i kulturni značaj bio je Grad Beograd, a prodaja je obrazložena velikim dugovima i poslovanjem u minusu.
Palata „Beograd“, odnosno kancelarijski prostor, koji ne obuhvata maloprodajni objekat koji se nalazi uz kulu, prodata je za 16,5 milona evra kompaniji „Marera Properties“, na drugom nadmetanju, nakon što na prvom nije bilo zainteresovanih. Novi vlasnik se obavezao na dodatnu investiciju u rekonstrukciju, u vrednosti od osam miliona evra, a radovi bi trebalo da budu završeni u roku od tri godine.
Gotovo istovremeno, vlasnik Sava centra, najvećeg kongresnog centra u Srbiji, postala je kompanija Delta holding po početnoj ceni od 17,5 miliona evra, na trećem javnom nadmetanju, jer na prethodnim nije bilo zainteresovanih. Rekonstrukcija Sava centra trebalo bi da počne u drugoj polovini 2021. godine, a previđa se da bi mogla da tr aje oko dve godine.
Plan je da kompleks, koji se prostire na gotovo tri hektara, postane najveći i najmoderniji kongresni centar u ovom delu Evrope. Predviđa se ulaganje od 60 miliona evra, pored ostalog u zamenu celokupne staklene fasade, energetsku efikasnosti, nove elektroinstalacije, pogon za hlađenje i grejane, uvođenje modernih digitalnih tehnologija.
Budžet Srbije će na kraju ove godine imati deficit od483 milijarde dinara, odnosno 8,8 odsto BDP-a,kao posledicu pada BDP od oko jedan odsto, umesto planiranog rasta od pet odsto, ali i izdvojene pomoći za privedu i građane zbog pandemije, i subvencija javnim preduzećima.
Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40 odsto u odnosu na do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine. Uz to, komparativna analiza pokazuje da će deficit Srbije u 2020. biti i među najvećim u jugoistočnoj Evropi, gde će u proseku iznositi 7,5 odsto BDP-a.
Pad BDP-a Srbije ove godine biće najmanji u Evropi, a Vlada Srbije je za iduću godinu planirala da rast BDP bude najveći u Evropi, od šest odsto, a da budžetski deficit bude178,5 milijardi dinara, odnosno tri odsto BDP-a.
Ovu godinu su obeleželi protesti meštana iz okoline Loznice gde međunarodna rudarsko-metalska grupacija „Rio Tinto „sprovodi projekat „Jadar“.
Ta kompanija je posle višegodišnjih geoloških istraživanja u slivu reke Jadar utvrdila da postoje bogata nalazišta minerala jadarit, posle čega je projekat njegove eksploatacije i proizvodnje litijuma, koji se koristi za izradu baterija za električne automobile, postao projekat od nacionalnog značaja za Srbiju.
Procenjena vrednost projekta je 1,5 milijardi dolara. Dosadašnja ukupna investicija „Rio Tinta“ u istraživanje i razvoj projekta je oko 450 miliona dolara. Očekivanje da će izgradnja hemijskog postrojenja početi krajem 2021. godine, kao i da će biti zaposleno više od 2.000 ljudi, te da će eksploatacija trajati najmanje 50 godina.
Iako predstavnici države i kompanije tvrde da će se otpadom održivo upravljati i da neća biti štete za životnu sredinu, brojni žitelji Loznice nisu uvereni u to i smatraju da će eksploatacija dovesti do ekološke katastrofe.
Tvrde da je tokom više od 15 godina istraživanja, kompanija krila tehničke, ekološke i društvene uticaje projekta koji bi obuhvatao 2.000 hektara zemljišta.
Stručnjaci zahtevaju da Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu izradi država, uz pomoć nezavisnih stručnjaka, a ne „Rio Tinto“. Oni se pozivaju i na više ranijih projekata „Rio Tinta“ širom planete gde je eksploatacija značajno doprinosila zagadenju životne sredine.
Vlada Srbije je u novembru na međunarodnom finansijskom tržištu prodala desetogodišnje evrobveznice u vrednosti 1,2 milijarde dolara postopi od 2,125 odsto.
Zamenom obaveze po osnovu ove evroobveznice iz dolara u evro ostvarena je stopu za finansiranje u evrima od 1,066 odsto, što je do sada najniža stopa po kojoj se Srbija zadužila, zahvaljući povoljnoj situaciji na finansijskom tržištu.
Podajom ovih hartija od vrednosti javni dug Srbije, kako tvrdi ministar finansija Srbije Siniša Mali, nije uvećan jer će se novac iskoristiti za prevremenu otplatu duga po osnovu prodaje obveznice iz 2011. godine, na koju je stopa iznosila 7,25 odsto.
Biće otplaćeno 900 miliona dolara od ukupno 1,6 milijardi dolara duga, koliko dospeva u septembru 2021. godine.Prema poslednjim podacima javni dug Srbije je ove godine uvećan za oko tri milijarde evra, sa 23,9 milijardi evra (52 odsto BDP), koliko je iznosio u decembru 2019. g odine, na 26,7 milijardi evra (56,9 odsto BDP-a), koliki je bio na kraju oktobra.
Izgradnja gasovod Turski tok kroz Srbiju je ove godine završena i u rad će biti pušten 30. decembra. Tim gasovodom se doprema ruski gas preko Turske i Bugarske, a radovi su počeli u maju 2019. godine kao zamena za Južni tok od koga se 2014. godine odustalo zbog političkih pritisaka EU na Rusiju.
Turski tok je izgradilo preduzeće Gastrans, u kome 51 odsto vlasništva poseduje ruski Gasprom, a 49 odsto srpsko preduzeće Srbijagas.
Gasovod u Srbiju ulazi kod Zaječara i izlazi kod Horgoša, dug je 403 kilometra, kapacitet je 13,9 milijardi kubika gasa godišnje.
Energetska zajednica (EZ) je u više navrata izrazila zabrinutost zbog toga što novi gasovod nije usaglašen sa pravilima EU i zahtevima EZ da se na njemu omogući konkurencija, odnosno da njime ne teče isključivo ruski gas, već i gas drugih zainteresovanih proizvođača.
Nova Vlada je pokazala rešenost da konačno reorganizuje Srbijagas i Elektroprivredu Srbije (EPS), a ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović tvrdi da ta preduzeća mogu mnogo bolje da posluju i da donose profit.
Plan je da se iz Srbijagasa izdvoji Transportgas, što odavno traži Energetska zajednica, kao i Distribucijagas iz EPS-a, jer se gube milioni evra samo u transportnoj mreži.
Ministarka je odlučna i da stane na put samomovolji direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića koji je na čelu tog preduzeća od 2008. godine. Ukupna Bajatovićeva mesečna primanja u Srbijagasu i drugim zavisnim preduzećima, gde je član uprave ili nadzornog organa, premašuju 20.000 evra, a direktora koje je on postavljao i do10.000 evra.
Srbija je u vreme pandemije u drugom kvartalu ove godine, prema Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, ostvarila rekordno nisku nezaposlenost od 7,3 odsto dok je u prvom bila 9,7 a u trećem devet odsto.
U drugom kvartalu zaposlenih je bilo 2.844.000 a nezaposlenih 222.900. Međutim, procene su da je stopa nezaposlenosti mnogo veća jer statistika kao nezaposlene beleži samo one koji aktivno traže posao, a udrugom kvartalu, u kom je trajalo vanredno stanje, bilo je čak 150.000 ljudi manje koji su tražilo posao nego prošle godine, dok je broj zaposlenih bio manji za oko 70.000.
U Kragujevcu je otvoren Državni data centar, koji je Vlada Srbije utvrdila kao projeket od značaja za državu, a u kome će se čuvati podaci države, građana i kompanija.
U njemu će biti smeštena i prva državna platforma za veštačku inteligenciju, koja će biti na raspolaganju državi, lokalnoj samoupravi, ali i univerzitetima, naučno-tehnološkim parkovima i startap kompanijama.
U Data centar je do sada uloženo 30 miliona evre, veći je pet puta od data centra u Beogradu, kapaciteta dva objekta površine oko 14.000 kvaratnih metara, sa 1.200 rek ormana.
Ispunjava najviše standarde predviđene za ovakav tip objekta, a potpisani su i prvi komercijalni ugovori sa domaćim i stranim kompanijama među kojima i sa kineska kompanija Huvej (Huawei) i američki IBM čiji podaci će se čuvati u ovom centru.
* * *
Pratite nas i na društvenim mrežama:
