1
Rok za uplatu poreza na imovinu za prvi kvartal ove godine za fizička lica, preduzetnike i pravna lica ističe danas, podsetio je gradski Sekretarijat za javne prihode. Međutim, rešenja o porezu i tačnom iznosu građani će dobiti tek polovinom godine. Do tada, svoja kvartalna dugovanja treba da uplaćuju ‘‘odokativno‘‘. Nova.rs je istraživala zbog čega je to tako i koje su posledice ukoliko vlasnici nekretnina i zemlje, odluče da ne plaćaju porez sve dok ne dobiju rešenja.
Porez na imovinu građana je prihod koji ubiraju lokalne samouprave, pa se tako ovaj namet razlikuje od grada do grada u zavisnosti od prosečne cene kvadratnog metra i zone u kojoj se nekretnina nalazi.
Zajedničko za sve poreske obveznike je da svoj godišnji porez izmiriju u četiri jednake mesečne rate prema rešenju, koje u gotovo svim lokalnim sredinama građani dobijaju tek polovinom godine.
Odgovore na pitanja zbog čega se toliko dugo čeka na rešenja i da li postoji jasno definisan rok do kada ona moraju biti dostavljena na kućne adrese, Nova.rs je tražila od Poreske uprave, Lokalne poreske administracije i Ministarstva finansija.
Međutim, sve ove institucije prebacivale su loptu s jednih na druge, da bi nas na kraju iz Ministarstva finansija uputili da za ovo pitanje odgovore potražimo, pojedinačno u svakoj lokalnoj samoupravi (!?).
Ipak, Nova.rs nezvanično saznaje da ne postoji jasan rok za slanje poreskih rešenja, te da ona na adrese građana stižu u rasponu od maja do jula u tekućoj godini. Za to vreme, u poreskom kalendaru već su prošla dva kvartalna roka (15. februar i 15. maj) za plaćanje poreza na imovinu.
Nameće se logično pitanje, kako građani uopšte da plaćaju nešto, ako nemaju zvaničan dokument sa tačno utvrđenim iznosom.
Poreske vlasti imaju odgovor na ovu nedoumicu, pa tako u svakom poreskom rešenju stoji obaveštenje, da se porez za narednu godinu (sve do dobijanja novog rešenja), akontativno plaća u istom iznosu kao u prethodnoj godini.
To znači, da poreski obveznici do 15. februara ove godine, treba da uplate prvu ratu, koje će biti identična prošlogodišnjim ratama. Ko ne plati, sledi mu zatezna kamata.
Zbog čega rešenja dobijamo tek od maja ?
Odgovor na ovo pitanje daje nam poreski savetnik Miroslav Rajlić. On navodi da se poreska rešenja u praksi često nazivaju ,,masovna rešenja‘‘, te pretpostavlja da je razlog za njihovo dostavljanje tek polovinom godine tehničke prirode, najverovatnije zbog ,,zagušenja u štamparijama‘‘.
,,Igrom slučaja jednom sam se zadesio u jednoj štampariji koja je štampala rešenja. To su ogromne količine. Konkretno za Beograd vi imate 17 opština i svaka opština treba da rezerviše svoj termin u štampariji. A tako je i u celoj zemlji. Sve dok budemo insistirali na rešenjima u papiru, logično je da će realizacija štampanja rešenja biti ovakva‘‘, smatra Rajlić.
Lokalne samouprave od 2020. godine imaju mogućnost da poreska rešenja šalju i u elektronsko sanduče, građanima koji su registrovani na portalu eUprava.
Naš sagovornik smatra da bi potpunim prelaskom na elektronska rešenja bilo izbegnuto trenutno zagušenje u štamparijama. Međutim, nije uveren da bi takve stvari mogle da se dogode preko noći i ukazuje da je pre svega potrebno raditi na elektronskom opismenjavaju šire populacije i kako navodi ,,razbijanju straha od otvaranja elektronskog sandučeta‘‘.
Šta u slučaju kada je porez veći u tekućoj godini u odnosu na prošlu?
Porez na imovinu u Beogradu je u 2023. godini uvećan za oko pet odsto u odnosu na prošlu godinu. Tako se sada, već pri prvom kvartalnom roku za plaćanje, otvara pitanje, koliko ko treba da uplati i da li vlasnici stanova sami treba da uračunaju ovo poskupljenje.
Naš sagovornik kaže da ne treba da se prave nikakve dodatne računice i savetuje da građani uplate istu ratu, koliko su plaćali i prošle godine. Dodaje i da ukoliko rešenje ne stigne do sledećeg preseka, odnosno do 15. maja, takođe učine isto. Razlika u visini poreza, kako navodi, plaća se tek po dobijanju rešenja.
,,Ako vam je recimo prošle godine rata bila 3.000 dinara, toliko treba da plaćate sve dok ne stigne novo rešenje. Ukoliko rešenje dobijete, na primer 10. juna i vidite da su vam godišnje rate 3.500 dinara, od tog datuma imate rok od 15 dana da uplatite razliku. Odnosno još dodatnih 500 dinara za februar i isto toliko za maj. U rešenju postoje instrukcije kako to da uradite, a ako se razlika na izmiri u roku, na tih 1.000 dinara teče zatezna kamata‘‘, objasnio je na zamišljenom primeru poreski savetnik.
0
0
0
Zašto porez plaćamo četiri puta godišnje?
Plaćanje poreza na imovinu su prihodi od kojih lokalne samouprave servisiraju svoje budžetske obaveze. Za građane to znači da svoj godišnji porez za kuće, stanove, garaže, zemlju i šumu u ličnom vlasništvu plaćaju u četiri jednake rate i to najkasnije 45 dana od početka jednog tromesečja. Tačnije, za prva tri meseca u godini, rok je 15. februar, a kasnije porez na naplatu dolazi u maju, avgustu i novembru, takođe 15. u mesecu.
Miroslav Rajlić objašnjava da je plaćanje razloženo, kako bi država imala kontinuirani priliv određene količine novca, te da postoje mehanizmi kojima se građani praktično primoravaju da ,,prate ritam‘‘.
Navodi da s toga nije racionalna odluka pojedinaca, koji se rukovode stavom da će porez platiti odjednom i na kraju godine uz obrazloženje ,,šta košta da košta‘‘.
,,Kada bi to tako funkcionisalo, punjenje budžeta bi bilo katastrofalno. To je isto kao kada bi poslodavac rekao zaposlenom ,Daću ti platu u novembru za celu godinu, dobićeš i sve kamate zato što ti nisam redovno plaćao. Da, ali ja ću do tada da umrem‘. E, tako je i sa porezom na imovinu. Država ima svoje tekuće obaveze prema građanima i prema privredi i računa na priliv od poreza u određenim terminima‘‘, slikovit je bio poreski savetnik.
Na kraju zaključuje i da su poreske vlasti prilično ažurne u potraživanju svojih sredstava, te da građanima koji ne izmire dugovanja šalju opomene. Ukoliko ih ne izmire u roku od pet dana ili ne dokažu da je dug drugačiji od onoga koji je predstavljen u opomeni, Rajlić ukazuje da država ima mehanizme da pokrene postupak prinudne naplate.
BONUS VIDEO: Za kašnjenje plaćanja poreza – zahtev za prekršajni nalog
Pratite nas i na društvenim mrežama:
