Danas: OFAC zaustavio prodaju firmi ćerki NIS-a u Rumuniji, Bugarskoj i BiH

Sankcije Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD od 9. oktobra zaustavile su dotok Jadranskim naftovodom sirove nafte u rafineriju u Pančevu, strane banke i kartičarske kompanije obustavile su novčane transakcije, poslovni partneri su se razbežali, a zaposlene čeka neizvesna sudbina.

Kako nabaviti sirovu naftu i derivate, kako ih platiti stranim prodavcima, kako ih prevesti do Pančeva, kako naplaćivati prodatu robu, šta posle 1. novembra raditi s Rafinerijom, kako od Nove godine snabdevati tržište benzinom, dizelom, mazutom, kerozinom – sve su to pitanja za čijim odgovorima bi trebalo da tragaju menadžment NIS-a i Gasprom i država Srbija kao suvlasnici, piše Danas.

Na sve te nevolje pojavio se i jedan, za potrošače manje vidljiv, ali za kompaniju vrlo bolan problem. Naime, NIS je vlasnik zavisnih preduzeća u tri susedne države, od toga su dve firme u zemljama-članicama Evropske unije – Rumuniji i Bugarskoj – a treća je u Bosni i Hercegovini. Od trenutka uvođenja sankcija sva NIS-ova zavisna preduzeća u ove tri države zatvorila su benzinske stanice, računi su im blokirani i prestala su da posluju.

U Rumuniji NIS ima 19 benzinskih pumpi pod brendom Gasprom (NIS Petrol S.R.L.), a 9. oktobra obustavljene su sve finansijske transakcije. Ista je situacija i u Bugarskoj u kojoj Gasprom/NIS ima 23 benzinske pumpe – sve su zatvorene, bankarski računi blokirani i isporuke goriva obustavljene.

U Bosni i Hercegovini radile su 42 benzinske stanice preko kompanija NIS Petrol Banja Luka i G-Petrol Sarajevo i zapošljavale oko 500 radnika. Banke su zatvorile račune, međunarodna plaćanja blokirana, isporuke iz Rafinerije Pančevo obustavljene više od 10 dana.

Zajednički imenitelj poslovanja NIS-a u inostranstvu su – gubici. Ukupna suma gubitaka do ove godine je oko 250 miliona evra. U Rumuniji NIS beleži poslovni minus od 160, a Bugarskoj 90 miliona evra. Gubici u poslovanju NIS-ovih zavisnih preduzeća u ovim državama pojavili su se otprilike pre dve godine kad je Evropska unija počela značajno da pojačava sankcije prema ruskom energetskom sektoru (uključujući i Gasprom) što je otežalo poslovanje u Rumuniji i Bugarskoj.

Sadašnje blokiranje poslovanja i zatvaranje pumpi donosi nove gubitke. Procene su da će NIS u Rumuniji i Bugarskoj imati gubitke od po 30-35 miliona evra, a u BiH gubitak će dostići 50 miliona evra. Ukupno 110-120 miliona evra. Stari gubici i očekivani novi stvoriće NIS-u poslovni minus od ogromnih oko 350-360 miliona evra. Da bi pokrili taj gubitak suvlasnici NIS-a (Gasprom i država Srbija) moraće da obezbede kapital u odnosu vlasničkog udela (57-43 odsto). To konkretno znači da će gubitak morati da pokriju srpski poreski obveznici i hiljade malih akcionara koji kroz državne i privatne fondove poseduju udeo u kapitalu NIS-a.

O novonastalim problemima zavisnih preduzeća u inostranstvu ni NIS, ni Vlada Srbije nisu se do sada javno izjašnjavali.

Daleko od očiju javnosti Gasprom i država Srbija, kao suvlasnici NIS-a, pokrenuli su pre dve godine, kad su SAD i EU pojačali sankcije, prodaju zavisnih preduzeća u Rumuniji, Bugarskoj u BiH.

Prema informacijama iz pouzdanih izvora, za kupovinu je zainteresovano nekoliko ozbiljnih kupaca i pregovori o akviziciji bili su značajno odmakli. Ali su sankcije OFAC-a zaustavile svake dalje pregovore. Od tog trenutka, sve stoji.

Svaki novi dan zatvorenih benzinskih pumpi u susednim državama otkucava nove gubitke NIS-a i povećava verovatnoću najgoreg scenarija bankrota regionalnih kompanija i potpunog gubitka vrednosti investicija.

Nervozni menadžment NIS-a i suvlasnici kompanije za sada su prevashodno fokusirani na ”gašenje požara” na srpskom tržištu nafte i naftnih derivata, pokušavajući da reše očigledno nerešiv problem čuvanjem dosadašnjih stečenih prava. Firme-kćerke u inostranstvu nisu prioritet, ali jesu generatori brzorastućih gubitaka koji na kraju dana mogu opasno da ugroze pa i potope poslovanje NIS-a. Bankrot firmi u Rumuniji, Bugarskoj i BiH mogao bi kao požar da se proširi i zahvati glavnu firmu u Srbiji.

Pregovori o rešavanja krize oko NIS-a usmereni su prema vlasničkom partneru, odnosno predsedniku Rusije Vladimiru Putinu. To je i logično, jer ključ krize je u njegovim rukama, sve dok se Srbija ne odluči da otvori stečaj NIS-a i konačno preseče toksičnu energetsku vezu s Rusijom.

S američkom stranom, koja je nametnula sankcije, nema se više šta razgovarati (kako je to priznao predsednik Srbije). Ali, zbog ugroženog poslovanja firmi-kćerki u Rumuniji, Bugarskoj i BiH i pretećih novih gubitaka od 100-nak miliona evra urgentno je potrebno pokrenuti novi krug komunikacije sa OFAC-om. Cilj novog kruga pregovora, koje bi morala da inicira Vlada Srbije, bio bi dobijanje specifične ili opšte licence koja bi NIS-u omogućila jednu od dve opcije: prodaju ove tri firme-kćerke ili održavanje njihovog poslovanja pod nadzorom kako bi se sprečio potpuni gubitak imovine i zaštitili interesi Srbije i njenih građana.