Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Čak 73 odsto više ugovora o prodaji građevinskog zemljišta sklopljeno je tokom maja ove godine u odnosu na maj prošle i pretprošle godine. Sve vrste zemljišta se uglavnom kupuju za gotovinu, a udeo keša u ovim kupoprodajama je, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, jedva - jedan odsto.

I u maju se, baš kao u aprilu, nastavlja značajan rast broja sklopljenih ugovora o prodaji građevinskog zemljišta u Srbiji, prenosi N1.

Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je tokom maja zaključeno ukupno 2.942 ugovora o prodaji građevinskog zemljišta. U istom mesecu 2020. ovih ugovora bilo je svega 1.671, što je tek nešto manje od 1.698 kupoprodajnih ugovora za građevinsko zemljišta iz maja 2019.

Prema podacima RGZ, tokom maja 2021. godine našoj zemlji je zaključeno 12.648 ugovora o kupoprodaji svih nepokretnosti: kuća, stanova, zemljišta, garaža, pomoćnih objekata… To je, u odnosu na isti mesec 2020. rast od 61 odsto.

Maj prošle godine bio je, podsećaju u RGZ, obeležen smanjenim brojem transakcija, jer je u Srbiji još uvek na snazi bilo vanredno stanje sa ograničenjem kretanja zbog pandemije kovid-19.

„U odnosu na maj 2019. godine, koja je bila rekordna po broju ostvarenih kupoprodaja do tada, u maju 2021. ostvaren je rast od 21,6 odsto“, ističu u RGZ.

Keš i dalje vodi

Foto:EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Nepokretnosti se i dalje kupuju najviše za – gotovinu.

Količina novca na tržištu u maju 2021. godine iznosila je 461,4 miliona evra.

„Dominantan način plaćanja nepokretnosti u maju 2021. godine bio je gotovinski – u 86 odsto realizovanih prometa. Posebni delovi objekata se češće plaćaju iz kredita od ostalih vrsta nepokretnosti, što je u maju iznosilo 31 odsto od ukupnog broja prometovanih posebnih delova objekata“, navode u RGZ.

Zemljište se, pak, gotovinom plaćalo u – 99 odsto slučajeva.

Stanovi na kredit

Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi, ukazuju u RGZ.

„U Srbiji je u maju 2021. godine 35 odsto stanova plaćeno kreditnim sredstvima. Po regionima, najviše su se iz kreditnih sredstava plaćali stanovi u Vojvodini – 39 odsto, na drugom mestu je Grad Beograd – 37 odsto, zatim Šumadija i zapadna Srbija sa 28 odsto, a najmanji udeo kreditniog finansiranja stanova bio je u Južnoj i istočnoj Srbiji – 27 odsto“, ističu u RGZ.

Pratite nas i na društvenim
mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare