"Fatalni propusti koji su nekog mogli da koštaju života": CINS otkriva da je izgradnju stambenog kompleksa EXPO u Surčinu pratilo više od 270 grešaka

Jedan inženjer upozorio je na propuste, nakon čega su brojne greške otklonjene. Zbog načina na koji su problemi rešeni, stručnjaci sa kojima je CINS razgovarao dovode u pitanje da li su greške ispravljene na pravi način.

Dok se Srbija tek suočavala sa razmerama fatalne nesreće nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, Dragan Dingarac je dobio neuobičajen zahtev.

Dingarac je građevinski inženjer koji ima iskustvo rada na velikim projektima u državi, poput Beograda na vodi. Između ostalog, njegov tim i on organizuju posao na gradilištima – određuju koji profil radnika im je potreban, sa kojim iskustvom i znanjem, koliko ih je potrebno da bi se neki posao obavio i šta će tačno raditi.

Za ovo su bili angažovani i tokom izgradnje jednog dela stambenog kompleksa na EXPO gradilištu. Međutim, nedugo nakon pada nadstrešnice, Dingarac, odnosno njegova firma, su dobili zadatak da provere svu dokumentaciju na osnovu koje je zgrade trebalo graditi – iako nije uobičajeno da se dokumentacija pregleda nakon početka izgradnje.

Pregledajući papire nalazili su problem za problemom – više od 270 grešaka i ukazali na propuste koji su prema njihovoj proceni mogli da dovedu do „fatalnih posledica“.

Tokom angažmana njegov odnos sa firmom SMB-Gradnja, kao i sa podizvođačima, postajao je sve napetiji, da bi kulminirao nepunih četiri meseca kasnije – kada mu je ugovor raskinut.

Dokumentacija koju je prikupio CINS kao i sagovornici sa kojima smo razgovarali, pokazuju kako su iza fasade velelepnog projekta kojim se vlast hvali – radovi upitnog kvaliteta i planovi sa pogrešnim proračunima.

Radomir Folić, nekadašnji dekan Fakulteta tehničkih nauka i stručnjak za konstrukciju je nakon pregleda dokumentacije koju je prikupio CINS ocenio da su izgradnju pratili brojni defekti u projektovanju i izvođenju radova.

"Defekti su oštećenja nastala usled grešaka u projektu i u izvođenju. (…) Loše izvođenje radova može da dovede na kraju i do rušenja i do pogibije ljudi.“

U okviru međunarodne izložbe EXPO koju Srbija organizuje 2027. godine, gradi se stambeni kompleks od 1500 stanova. Nešto manje od trećine, 460, trebalo je da izgradi firma SMB-Gradnja koja je i angažovala firmu Dragana Dingarca – Dingrakon.

Ideja je da stanovi služe da se smeste pre svega učesnici izložbe, a da se kasnije prodaju i da to postane klasično stambeno naselje. Nešto slično je urađeno je i sa naseljem Belvil posle Univerzijade koju je Srbija organizovala 2009. godine.

Prema planovima za izgradnju, kompleks je sastavljen od niza zgrada između kojih se nalazi plato sa žardinjerama, klupama i dečjim igralištem. Ispod platoa bi trebalo da se nalazi podzemna garaža, tako da je on zapravo ploča iznad te garaže.

Međutim, u slučaju požara, vatrogasno vozilo bi takođe prelazilo preko platoa što znači da on mora da bude dovoljno jak kako bi izdržao teret.

Istraživanje CINS-a otkvriva da nije sve bilo tako.

Pregledajući dokumentaciju, Dragan Dingarac je uvideo da proračunom nije predviđeno dovoljno veliko opterećenje koje stvaraju slojevi iznad ploče, poput žardinjera i nagomilanog snega tokom zime ili vatrogasnog vozila. Prema njegovoj proceni, opterećenje je u realnosti veće za 266%.

Profesor Folić kaže za CINS da bi se usled toliko omašenog proračuna opterećenja ploče, ona srušila.

„To je ozbiljna greška koja može da dovede do kompletnog kolapsa cele zgrade.“

Folić ističe da sve treba da se sanira.

„Prvo projekat, pa da se vidi ploča, na šta je oslonjena, zidovi, stubovi i sve dole do temelja da se proveri i pojača.“

Da postoji mogućnost da se ploča usled takvog opterećenja uruši smatra i građevinski inženjer Edin Drljo.

„Ako je opterećenje čak 266% veće od projektom predviđenog, postoji ozbiljan rizik da dođe do značajnih pukotina, deformacija, a u krajnjem slučaju i do urušavanja konstrukcije“, objašnjava Drljo.

Ovo je jedan od krupnijih propusta koji je Dingarac uočio u Projektu za izvođenje radova. Reč je o dokumentu koji po zakonu ne mora da prođe tehničku kontrolu, ali je SMB-Gradnja zatražila Dingarcu da to ipak uradi.

Ono što nije mogao da pretpostavio je razmera problema.

Dingarac je o propustima obavestio Građevinsku direkciju Srbije (GDS) i druge firme iz konzorcijuma koje grade stambeni kompleks. Tako su i ostale firme proverile planove po kojima grade i našle istu grešku – proračun za spornu ploču prizemlja svuda je bio omašen.

Projekat je na kraju morao da se menja za ceo kompleks, ploče su podebljane sa 25 na 28 centimetara.

Međutim, ostalo je nejasno da li je ovo dovoljno jer u jednom od mejlova do kojih je došao CINS Dingarac navodi da nije siguran.

„Opet, da li je ovo dovoljna armatura…to više niko ne zna imajući u vidu šturost nove analize opterećenja koju su napravili usvajajući moje primedbe.“

Građevinska inženjerka iz GDS-a koja je vršila nadzor nad izgradnjom stambenog kompleksa na EXPO-u, Jasna Zdravković, u razgovoru sa novinarkom CINS-a kaže da je ploča udebljana kako bi se lakše ugradila armatura, najčešće čelične šipke koje daju čvrstinu i optornost betonu. Dodaje da je izmene odobrila nezavisna kontrola.

„Sve je gledala tehnička kontrola i ona se saglasila sa tim izmenama koje su bile.“

Međutim, građevinski inženjer Edin Drljo smatra da je odgovor GDS-a nelogičan. Prema Dingarčevim primedbama, stvarno opterećenje ploče više je nego dvostruko veće od prvobitno proračunatog, dok je njena debljina povećana sa 25 na svega 28 centimetara.

„Povećanje debljine ploče za samo tri centimetra, bez dodatne armature, ne povećava značajno njenu nosivost.“

Sa njim je saglasan i profesor Folić da podebljavanje betona ne rešava problem nosivosti.

„Odmah da vam kažem objekat je nestabilan. (…) Mora da se preračuna i da se kompletna konstrukcija od ploče do temelja proveri.“

Iz GDS-a nisu odgovorili na CINS-ov zahtev za intervju, niti na pitanja koja smo im poslali. Novinarka je telefonom razgovorala sa inženjerkom GDS-a Jasnom Zdravković, ali ju je za deo pitanja uputila na mejl Direkcije.

Predrag Petričević, vlasnik i direktor SMB-Gradnje u kratkom telefonskom razgovoru s novinarkom CINS-a nije želeo da daje komentare.

„Izvinite, ali nije primereno da se neko predstavi kao novinar i da sa mnom razgovara na tu temu.“

Ni Dragan Dingarac nije želeo da govori za CINS i odbio je razgovor.

Ceo tekst pročitajte na portalu CINS.rs.