Svetska ekonomska kriza izazvana pandemijom korona virusa a produbljena ratom u Ukrajini, ostavila je traga u svim privrednim granama. Među najpogođenijim granama je građevinarstvo, koje prolazi kroz izuzetno nesigurno vreme u kom cene divljaju a nestabilnost raste.
Dimitrije Petrovič i Ljubica Sokić
Ekipa portala Nova.rs razgovarala je sa Tanjom Aprcović Pejović, šeficom stovarišta „AD Kopaonik“, koja je istakla da je kriza u Ukrajini najviše uticala na rast cena.
„Sve je otišlo u nebo sa početkom ovog rata. Tržište je postalo izuzetno nestabilno, cene rastu iz nedelje u nedelju. Niko ne može da zna u kom pravcu sve ovo ide i kada će se zaustaviti“, rekla je šefica beogradskog distributera građevinskog materijala.
Kako kaže, najviše su poskupeli gvožđe i drvni materijali.
„Gvožđe je ubedljivo najviše poskupelo, od 40 do 60 posto, tu su i drvni materijali čija cena se povećala od 10 do 20 posto. Gotovo svi materijali su poskupeli za najmanje 5 procenata, jedino cement drži istu cenu kao i pre ukrajinskog sukoba, ne znamo iz kog razloga“, rekla je Aprcović Pejović, dodavši da će ovakva situacija snažno uticati na građevinsku industriju, ali i na tržište nekretnina.
„Ovakva situacija sa sirovinama ne može a da se ne odrazi na pre svega građevinsku industriju, a samim tim, kasnije, i na tržište nekretnina, koje će sigurno biti pogođeno ovakvim skokom cena“, završila je Tanja Aprcović Pejović.
Gotovo svakodnevni trend poskupljenja prehrambenih namirinica i goriva u poslednjim mesecima i sedmicama u stopu prati i povećanje cena građevinskog materijala. Pojedine su porasle i nekoliko puta, a nastavak rasta na globalnom nivou može se očekivati i u narednom periodu. Sa druge strane, stručnjaci kažu da cene građevinskog materijala skaču, jer je država neuređena, a tržište neregulisano.
„Leskovački termoblok je 145 dinara, a krajem prošle godine je bio 75. Džak cementa od 50 kilograma je koštao 600, a trenutno je od 900 do 1000 dinara. Kubik betona je skočio sa sa 65 na 90 evra, a crep je poskupeo za oko 50%. Takođe, uvećana je cena i rezane građe, pa kubik staje 300 umesto 160 evra“, naveo je za Nova.rs trgovac iz jedne prodavnice građevinskog materijala.
Prema njegovoj oceni, najviše preti da obustavi izgradnju cena gvožđa. Kako navodi za kuću od 200 metara kvadratnih, na dva ara placa neophodno je 5 tona ovog materijala.
>Zoran Krljar je preduzimač, a u poslednje vreme najviše radi terase. On ima ugovoren posao za 50 metara kvadratnih i navodi za Nova.rs da je neophodna građa, pločice, lekapak za njih, fugomal, crep i OSB ploče. Ne računa tu eksere i, uslovno rečeno, sitniji materijal (šrafove itd).
„Cena više ne može da se formira, jer građevinski materijal poskupljuje iz dana u dan. OSB ploče, koje se ugrađuju ispod krovova, jedan je materijala koji je najviše poskupeo, čak i tri puta više u odnosu na period od pre godinu dana. Za onu od 8 milimetara lane je trebalo izdvojiti 2.820 a sada je poskupela za oko 35%. Kada se, zapravo, sav materijal kupi, možemo znati tačnu sumu. Sa druge strane, sve to zavisi i od kupca usluga, kakav eksterijer želi (u smislu ograde). Da li će ona biti drvena ili gvozdena pa za jedan dužni metar radova mora izdvojiti, samo za terasu, od 50 do 100 evra“, objasnio je naš sagovornik.
Dragan Pavlović je završio kuću i ostalo je da uradi dvorišnu ogradu i terasu površine oko 15 metara kvadratnih.
„Trenutno nisam u mogućnosti da sredim kompletno domaćinstvo. Verujte, da planiram da odem u inostranstvo i zaradim neki dinar, jer ovde od zanata kojim se bavim je „mrka kapa““, rekao je on za Nova.rs. Kako je naveo, radio je dugo u Nemačkoj da bi svojoj porodici obezbedio krov nad glavom.
Profesor Tehničkog fakulteta u Čačku poskupljenje građevinskog materijala ocenjuje kao posledicu neregulisane i neuređene države.
„Mnogi investitori i građevinci obustavljaju prodaju stanova zbog neregulisanih cena na tržištu. Ne bih se složio sa tim da su rat u Ukrajini ili pandemija krivci za to. Svedoci smo da cene po metru kvadratnom u Srbiji skaču nerealno visoko, veće su nego u mnogim evropskim zemljama i da za to, apsolutno, nema opravdanja“, zaključio je Brajović.
BONUS VIDEO: Odakle toliki novac za nekretnine
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare