"Nema težinu kakvu žele da predstave nosioci vlasti": Broker o investicionom rejtingu

„Investicioni rejting trebalo bi da bude ogledalo sposobnosti države da servisira obaveze i to je pozitivno i ne može da se porekne, ali je samo jedna ocena i ne obuhvata i mnoge slabosti sa kojima se privreda Srbije suočava“, rekao je Gujaničić agenciji Beta, komentarišući odluku kreditne agencije „Standard and Poor’s“ da Srbiji pre dva dana dodeli investicioni kreditni rejting.

Ta agencija je podigla dugoročni rejting Srbije za jedan stepen više: sa neinvesticionog „BB+“, na investicioni „BBB-“ koji je najniži u grupi investicionih i znači, kako je objasnila ta agencija, da „obveznik ima adekvatan kapacitet da ispuni svoje finansijske obaveze, međutim, verovatnije je da će nepovoljni ekonomski uslovi ili promenljive okolnosti dovesti do oslabljenog kapaciteta obveznika da ih ispuni“.

Gujaničić je rekao da je najveća slabost ekonomskog modela Srbije to što privreda zavisi od stranih direktnih investicija koje se u velikoj meri privlače subencijama i jeftinom radnom snagom.

„Najaviše fale ulaganja domaćih kompanija, domaći privrednici najbolje znaju kakav je rejting Srbije“, rekao je Gujančić i dodao da mnoga državna ulaganja ne zaslužuju da budu sprovedena jer nema dubinske analize o koristima i sprovode se uz visok stepen diskrecije.

Poslovanje svih privrednih subjekata, pa i banaka Srbije je, kako je rekao, već duže vreme blizu investicionog rejtinga, jer je mogla da ga dobije i proletos, a da je prilikom dodele tog stausa manje-više ukalkulisana visina državnog duga.

Bilo bi, kako je ocenio, veoma važno kada bi bilo napretka u mnogo važnim pitanjima u čijem rešavanju Srbija kaska, „a to je razvoj tržišta kapitala, jer ga praktično nema, institucije ne rade najbolje, nema ravnopravnog tretmana tržišnih učesnika“.

„Dobijanje kreditnog rejtinga je pozitivan iskorak koji nema težinu kakvu žele da prikažu nosioci izvršne vlasti“, rekao je Gujaničić.

Naveo je da je korist od investicionog kreditnog rejtinga prilikom zaduživanja države, prodajom obveznica na međunrodnom tržištu „samo jedna kockica u mozaiku“.

„Srbija se 2020. zatim 2021. pa i početkom 2022. izuzetno jeftino zaduživala na stranom tržištu, a nije imala taj rejting jer je zbog labave monetarne politike glavnih centralnih banaka vladala politika nultih-kamatnih stopa i sve zemlje su imale linearne, niske kamate, neke čak i negativne“, rekao je Gujaničić.

Dodao je da je Srbija 2021. godine emitovala državne obveznice uz prinos od nešto više od jedan odsto, a sada obveznice ne može da proda po kamati sa prinosom manjim od četiri odsto.

Gujaničić je rekao da je to dokaz da su izuzetno bitni međunarodni faktori i kada bi eventualno opet globalna privreda zapala u recesiju kao 2008. „investicioni rejting bi mogao da se okači mačku o rep“.

„Najveća greška u propagandnoj kampanji vlasti je što se želi prikazati da je od danas sve drugačije, da je to najveći uspeh u istoriji srpske privrede. Tako se neće daleko stići. Bilo bi bolje da to razumeju kao prvi korak u ozbiljnije reforme“, rekao je Gujaničić.

Dodao je da je „rejting živa stvar i može da se dobije, ali i izgubi“.

Treba znati, kako je naveo i to da su te agencije s jedne strane izuzetno cenjene u svetu, a s druge strane one su zbog oligopolske pozicije pravile ogromne greške.

Za vreme globalne finansijske krize 2008. godine, kako je rekao Gujaničić, te kreditne agencije su sa najvišom ocenom vrednovale hipotekarne hartije koje su kasnije dovele do svetske finansijske krize, pošto često daju ocene da bi podmirili akcionare i ostvarile profite.

BONUS VIDEO Mihailo Đurđević: Kako smo dobili investicioni kreditni rejting tako ga možemo i izgubiti