Borba jedne ugostiteljke: "Kao da nam se svete"

Katarina tvrdi da nije jedina. Širom Šapca, prema njenim rečima, zabravljeno je više od 20 lokala - među njima su butici, kafići, auto-škole..."Isteći će mi rokovi hrane i pića dok je restoran zatvoren. Zaposleni su sada na ulici - svi ti ljudi rade na dnevnom nivou za neke dnevnice", zabrinuta je naša sagovornica.Objašnjava nam da je u njen lokal pre nedelju dana došla inspekcija koja nije uvažila postojeći depozit."Mi smo doneli našu odluku o depozitu, imamo potpis i pečat naš. Ali po njihovom,  trebalo je da idemo svakoga dana u banku i da taj depozit dižemo sa računa i da imamo iz banke tu potvrdu. Ko će da stoji svaki dan zbog depozita tri sata u redu? To su stvari koje su na terenu neizvodljive", priča naša sagovornica.Epilog je zatvaranje lokala na 15 dana, a očekuje i novčanu kaznu. Još ne zna koliko će je udariti po već ispražnjenom novčaniku, čeka odluku suda.Katarina tvrdi da u radu njenog lokala nije bilo nepravilnosti, svi zaposleni su prijavljeni. Gubitak i za nju i za ostatak osoblja je nemerljiv."Trenutno u mom lokalu radi 17 ljudi. Ti ljudi sada neće raditi 15 dana. Još uračunajte i to da skoro godinu dana radimo pod sankcijama i uz skraćeno radno vreme. Oni od nas očekuju da mi platimo sve poreze i doprinose. Dva meseca smo bili 100 osto zatvoreni, a kasnije smo radili sa nekih 20-30 posto kapaciteta. Mi koji držimo restorane, nama je posao večernji, a mi smo u to vreme bili zatvarani skoro čitavu prethodnu godinu", objašnjava naša sagovornica.Pandemija ih je naterala na dovijanje i preživljavanje."Radili smo i neke dostave, da održimo lokal i da plivamo dok sve ovo ne prođe", priča nam Katarina.Objašnjava nam i sav besmisao državne pomoći koja je ponuđena privredi i ugostiteljima."Nismo ni uzeli tu poslednju pomoć koju je država ponudila privrednicima, ni u decembru, ni ovu sada. Oni insistiraju da se radnik ne otpusti tri meseca, što košta mnogo više. Za onu pomoć koju su nam dali u martu i aprilu, za te minimalce koje smo podelili radnicima sada traže da platimo kompletne doprinose. Zamislite da vas neko zatvori, ne da vam da radite i sada vam kaže - plati svoje doprinose i poreze. Ne znam od čega", ogorčena je Katarina.Nažalost, otpuštanje radnika postalo je njena realnost."Naravno da razmišljam o otpuštanju, mi smo već dosta radnika otpustili, Neki su se prebacili na privremeno-povremeni rad, neki preko Omladinske zadruge. Morali smo to da uradimo da bismo se održali. Mi već godinu dana radimo u minusu i posao dotiramo iz privatnih fondova, lokal to ne može da zaradi, to je nemoguće. S tim skraćenim radnim vremenom, merama i ograničenjima. Trebalo bi da imam lokal od 1.000 kvadarata, a moj lokal ima 100 i nešto kvadrata. U moj lokal, uz aktuelne mere, može da stane 15 ljudi, kako da izvučem neku zaradu, kako da izvučem za troškove?", pita se ova ugostiteljka.

Pored ugostiteljstva, naša sagovornica se bavi poljoprivredom. isključivo zahvaljujući tome ona uspeva da održi lokal, ali ne zna do kada će."To volim da radim i zato održavam posao. Trenutno ne postoji šansa da se zaradi za troškove. Ne razumem sve te nenormalne mere. U redu ako su našli neku nepravilnost, ako su našli i neku finansijsku kaznu, ali ne razumem kome ide u prilog da neko ne radi 15 dana u ovakvoj situaciji. Svi ti ljudi ostaju bez kakvih-takvih dnevnica. Pritom, ne kupujemo robu, pa su i dobavljači na gubitku. Čitav lanac ljudi ostaje bez hleba. Ne razumem tu nenormalnu meru da vas neko zatvara. To je van pameti, to ne ide ni u prilog državi koja to to radi. Izgleda kao da nam se svete", ljuta je naša sagovornica.Dok se nekima "svete", ima i privilegovanih."Ovi na Kopaoniku, oni su u plusu. Jedan mladić koji radi kod mene, bio je da odradi sezonski posao na Kopaoniku. Vratio se pre neki dan i ja ga pitam kako je? Kaže, super - kafići rade do 23h, a klubovi do tri-četiri ujutro i sve je puno", zaključuje Katarina.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram