Ukoliko država bude odlučila da ukine doprinose za zdravstvo, moraće da pronađe način kako bi “zakrpila” tu rupu u budžetu ili će morati da pronađe neku “tetku iz Kanade”, slikovito je profesor Ljubodrag Savić predstavio mogućnost da Srbija primeni crnogorski model i ukine doprinose na zdravstvo.
Vlada Crne Gore nedavno je ukinula doprinose za zdravstveno osiguranje na zarade zaposlenih i porez na plate veće do bruto iznosa od 700 evra, što je već dugo nagoveštavao resorni ministar Milojko Spajić. Novim odlukama, smanjenje dažbina za koje bi trebalo da se poveća zarada zaposlenog iznosiće 17 odsto, a minimalna zarada biće povećana na 450 evra, dok će prosečna neto zarada zbog novih mera biti povećana na 700 evra.
Veoma brzo ovo pitanje zainteresovalo je stručnu, ali i širu javnost u Srbiji, budući da su Srbija i Crna Gora veoma ekonomski komplementarne jer dolaze iz sličnih ekonomskih i političkih miljea. Na osnovu razgovora sa stručnjačima, zaključili smo da je očigledno da se poslodavci i građani nalaze na suprotnim stranama. Nova rešenja u oblasti poreske i socijalne politike najviše bi pogodili šire slojeve društva, dok bi poslodavci trljali ruke jer bi ovo za njih bila jedina racionalna odluka.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za Nova.rs da bi ova odluka bila neprimerena za ekonomiju Srbije, te da bi zemlju uvukla u nova zaduženja ili bi podigla nivo poreza u zemlji.
„Ukidanje doprinosa za zdrastvo, što iznosi negde oko 17 odsto, znači da će za toliko biti manje novca za budžet Srbije. Zbog toga, država mora da nađe neki drugi izvor kako bi popunila tu prazninu jer države finansira bolnice, lekare, itd. To može da bude preko novog zaduživanja, povećanja poreza i slično. Što se poslodavaca tiče, njima će za toliko ostajati više novca u kasi. Tehnički, mi možemo da ukinemo doprinose za zdravstvo, ali treba nam neka ‘tetka iz Kanade da pokrije tu razliku’, ”, rekao je Savić za Nova.rs.
On je naglasio da je evidentno da Srbija nema tu “tetku iz Kanade”, već bi onda morala da uđe u novo zaduživanje ili povećanje poreza.
„U celoj toj priči jedino bi dobili poslodavci, jer bi im se smanjili troškovi proizvodnje. To je očigledno. Nažalost, izgubili bi svi građani Srbije jer bi se ove odluke prelile na sve ostale građane. Što se tiče radnika koji rade kod poslodavaca, trebalo bi da oni dobiju veće plate ali nisam siguran da bi se to desilo. Jednostavno, mislim da bi oni to tumačili na način da ih država časti, a smatram da bi radnici i dalje imali platu 300 evra, kao što su je do sada imali. Povećanje plate u Srbiji je misaona imenica za sada”, podvukao je Savić i dodao:
“Ideja o kojoj govori crnogorski ministar finansija, za mene kao ekonomistu, na ovom nivou razvoja na kojem se nalazi Srbija, apsoutno je neprihvatljiva i kao stručnjak ne mogu da je razumem. Ne treba izmišljati toplu vodu i da sam na mestu Vlade nikada ne bih razmišljao da ukinemo doprinose za zdravstvo. Ovom odlukom zdravstveni sistem bi imao sve manje novca, ne bismo mogli da zadržimo lekare i stručnjake. Podvlačim, uopšte nije primereno da se razmišlja u ovom pravcu, a moram da priznam da mi nije ni kako će Crnogorci organizovati ovaj sistem”, zaključio je Savić.
Ekonomista i privrednik iz Leskovca Predrag Mitrović kazao je za Nova.rs da bi eventualno ukidanje doprinosa otvorilo mogućnost da zaposleni dobijaju veće zarade.
“Rasterećenje da plaćamo ove obaveze povećalo bi mogućnost da zaposleni realno dobijaju veće zarade, što zbog inflacije koja raste svakog dana više i nisu realne. Zbog toga dolazimo u stanje da više ni one ne mogu da ispune uslove za minimalnu potrošačku korpu. Sa druge strane, rasterećenje je moguće i preko potrebno jer će taj novac povećati dubinu džepa zaposlenih, povećati i agregatnu tražnju za robom i ubrzati potrošnju”, rekao je za Nova.rs Mitrović i dodao:
“Država će zbog svega ovoga imati veću korist, budući da je naša privreda praktično ukočena i zarobljena zbog visokih nameta koje privrednici imaju. Dodatno, potrošnja koja nam je preko potrebna, na niskom je nivou. U celoj negativnoj konotaciji podvlačim da je i prosečna zarada nedovoljna da obezbedi osnovne elementarne uslove za život naših građana. Zbog svega toga, ova ideja je prihvatljiva za poslodavce”, zaključio je Mitrović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare