Čini mi se da je ovo neka poludogovorena, ako ne i u potpunosti dogovorena kupoprodaja. Reč je o investicionom fondu koji ima više projekata. Ne bih sad spekulisao ko stoji iza toga, ali je reč o ekonomskoj eliti, koja je povezana sa političkom, rekao je, gostujući u jutarnjem programu NOVA S, Dobrica Veselinović iz incijative "Ne davimo Beograd".
„Javna prodaja je dosta banalno izgledala. Trajalo je 2,5 minuta, uz sve pošalice komisije da se nadaju da će ih kupac pozvati da vide pogled sa Beograđanke“, rekao je Dobrica Veselinović, dodajući da nije bilo „ni svečano, ni spektakularno, ni zanimljivo, ali svakako je manje od onoga što je Beograđanka zaslužila“.
Prodat je poslovni prostor od 19.000 kvadrata za oko 16,5 miliona evra, što je cena od 860 evra po kvadratu.
„Beograđanka je simbol grada. Zamena teza da je prodaja bila jedino rešenje je zamagljivanje činjenice da grad nije bio sposoban u trenutnoj administraciji njome da upravlja. Beograđanka je godinama prepuštena nebrizi i nemaru, ali naprosto nije tačno da grad ne mođe da upravlja objektom. Nije to nuklearna fizika“, istakao je Veselinović.
Tako je grad spuštao cenu godinama.
„Imamo slučaj Beograđanke, ali i Centra “Sava” koji se godinama nudi na prodaju, a cena pada svaki put sve više. To je taj trend – prodaja budućnosti“, istakao je Veselinović.
Tih 16 miliona evra nije velika cena, a to je, kako kaže, zapravo – prodaja te budućnosti.
„Ovde nije primer da neko neće nečim da se bavi, nego su nekom nameštali da može da zaradi. Ovo su poslovni kvadrati, mogu da se daju u parcijalne zakupe, postoji milion načina da se vrednost nekretnine može povećavati“, naveo je on.
U slučaju Beograđanke i ne samo nje, grad, prema rečima Veselinovića, nastavlja tradiciju rasprodaje i privatizacije svih javnih dobara.
„To je pogrešno i ima dalekosežne posledice na budućnost koju svi treba da imamo. Videli smo da se kroz firmu Marera provlače razni sumnjivi likovi, videli smo i tragove bivših savetnika Siniše Malog dok je bio i gradonačelnik i ministar finansira. Za ovu vrstu projekata je normalno da se pravi ćerka kompanija, koja onda mođe taj rizik ili posledice da pretrpi, da ne ostavi posledice na vlasnike“, ističe Veselinovič.
Smatra, kaže, da je izuzetno važno da se zna ko je vlasnik.
„Da se zna ko stoji iza kapitala. Na žalost, zbog nepostojanja tužilaštva i istražnih organa to još nećemo saznati, ali svakako ponoviću – to jeste neko ko je povezan sa vrhom političkog establišmenta u gradu i u državi. To prosto ne može da prođe bez tih ljudi“, istakao je Dobrica Veselinović.
Na pitanje da li su tražili odgovore od gradske uprave, on ističe da uprava „poslovično ne odgovara na zahteve, pitanja, primedbe“.
„Tako da ovo nismo ni probali da saznamo od njih – ovde je dosta jasna situacija – investicioni fond nejasnog porekla kupuje zgradu po niskoj ceni. Ja bih ovede okrivio gradsku administraciju kojoj je uopšte palo da pamet da tako nešto radi. Mislim da je to i najveći problem ovde, iza svega“, zaključio je Dobrica Veselinović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare