"Beograd ima samo 200 električnih vozila, država da pomogne"

Prema ispitivanjima, u urbanim sredinama u kojima je naročito gust saobraćaj, količina štetnih materija u vazduhu ide i do 50 odsto i upravo one dolaze iz vozila koja nisu ekološki prihvatljiva."Pedeset odsto populacije na svetu živi u gradovima, sa trendom da do 2050. to bude čak 80 odsto. Problem saobraćaja je veoma važan, i Beograd za njega mora posebno biti zainteresovan, jer spada u tri najzagađenija grada u Evropi, i među 10 najzagađenijih je u svetu. Električna vozila su trend u svetu, a Beograd mora da prati te trendove", smatra Bojović i dodaje da je Srbija na samom početku uvođenja u saobraćaj vozila koja ne zagađuju životnu sredinu.Navodi da Beograd ima samo 200 električnih vozila i da je u tom smislu na nivou Hrvatske i Poljske. Smatra da bi trebalo da se poredimo sa Mađarskom, koja ima preko 20.000 električnih vozila, a sa tim programom je krenula 2015."Država mora da interveniše, da napravi tržišni model koji podstiče ljude da krenu tim putem. Država to sada radi u nedovoljnoj meri. Moramo imati konkretne ekonomske podsticaje. Slovenija, na primer, dozvoljava besplatan parking, besplatnu putarinu za one koji voze električne automobile. Prva stvar je inicijativa – da se zna kakve su koristi, a to podrazumeva pre svega podsticaje, i to će sigurno promeniti svest“, ukazuje dekan Saobraćajnog fakulteta.Dodaje da Mađarska ima dva odsto učešća električnih vozila u ukupnom broju kupljenih, dok Slovenija ima tri odsto.Kaže da što više treba uvoditi bicikle i motore na električni pogon u saobraćaj, navodeći primer Hajdelberga u Nemačkoj, koji je praktično proterao automobile, odnosno samo 20 odsto automobila učestvuje u saobraćaju, i to u gradu sa 160.000 stanovnika.Ukazuje i da su u svetu urbani šinski sistemi u trendu, poput metroa i železnice, koji mnogo pomažu da se eko sistemi učine još efikasnijim.Ističe da je saobraćaj „sudar kultura“, odnosno da u njemu učestvuju sasvim različiti ljudi, te je edukacija jedan od ključnih faktora, „moramo da imamo i jednu socijalnu koheziju, da vodimo računa i o drugim ljudima“.