0
Banke u Srbiji su, tokom 2021. godine, od raznih naknada i provizija zaradile 55,7 milijardi dinara, potvrđeno je portalu N1 u Agenciji za privredne registre. Preračunato po zvaničnom kursu, to je oko 474 miliona evra. To je 17 milijardi dinara više nego 2020. godine, ali i 13,6 milijardi dinara više nego što je po istom osnovu neto prihodovano u predpandemijskoj 2019. godini, kada je poslovalo čak tri banke više.
Kako je za portal N1 potvrđeno u Agenciji za privredne registre, svoje finansijske izveštaje za prošlu godinu predalo je ukupno 23 banke. One su neto prihodovale po osnovu provizija i naknada ukupno 55.739.794.000 dinara.
Prema podacima APR u 2020. godini je 25. banaka neto prihodovalo po osnovu naknada i provizija 38,69 milijardi dinara, dok je u 2019. godini ovaj prihod za 26 banaka bio 42 milijarde dinara.
„Osnovna“ zarada banaka – od naplaćenih kamata, godinama unazad je zbog izuzetno niskih kamatnih stopa bivala sve manja, što su banke „nadomeštale“ kroz podizanje postojećih i uvođenje novih naknada i provozija. Pa je tako svojevremeno naplaćivana i „ležarina“ na čekove, kada je jedna banka klijentima naplaćivala 30 dinara mesečno po svakom čeku koji nisu „pustili“, ali i 100 dinara na ime „troška realizacije“ čeka, kada je on konačno stizao na naplatu.
Vremenom je „ležarina“ ukinuta, ali su besplatne usluge plaćanja kroz elektronske naloge prestale da budu besplatne u većini banaka. Takođe se, za sve popularnije instant plaćanje kada je reč o namirivanju računa, u velikom broju banaka naplaćuje određeni fiksni iznos od oko 20, 30 dinara po nalogu.
Košta i gubitak kartice, i izrada nove. I blokada PIN-a, i izrada novog PIN-a.
Banka vam naplati i kad vas opomene da ne plaćate redovno, a sve češće i kada na sopstvenom bankomatu pitate – koliko novca imam na stanju.
Mnoge od njih ne šalju više ni besplatne SMS poruke o promeni stanja na računu.
Imajući u vidu odluke i najave banaka o povećanju naknada za određene usluge povezane s platnim računima, Narodna banke Srbije je saopštila da radi na donošenju seta mera i propisa kako bi zaštitila standard građana Srbije.
O kojim konkretno merama je reč, biće poznato 11. avgusta, pošto je centralna banka najavila da će biti usvojene na prvoj redovnoj sednici Izvršnog odbora NBS.
NBS je u saopštenju poručila i da „od banaka u Srbiji očekuje da sprovode održivu i odgovornu poslovnu politiku, zasnovanu na principima zdrave konkurencije, koja podrazumeva unapređivanje depozitnih poslova i očuvanje, odnosno uvećanje baze deponenata i klijenata“.
Bonus video: Anketa – Pitali smo građane šta im najteže pada od poskupljenja
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
