Arsić: Veliki odlazak radnika naterao poslodavce da povećaju plate

Biznis 23. sep. 202117:25
Podeli:
Milojko Arsic
Milojko Arsić Foto:FoNet/Božana Pavlica

Na tržištu rada u drugom tromesečju situacija je dobra, s obzirom da je nezaposlenost došla na nivo iz drugog tromesečja 2019. godine, ocenio je Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na predstavljanju Kvartalnog monitora, piše Danas. On je naveo da je tokom drugog kvartala godine nastavljen rastući trend privredne aktivnosti u Srbiji i da bi očekivani rast privrede za 2021. mogao biti 6,5 odsto, ali je upozorio i na povećanje inflacije, koja bi krajem godine mogla da dostigne pet odsto.

Stopa nezaposlenosti je iznosila 11,1 odsto što je rast u odnosu na isti kvartal prošle godine, ali prema Arsićevim rečima, kako prenosi Danas, tada je veliki broj ljudi otišao u neaktivnost zbog vanrednog stanja i stopa nezaposlenosti nije bila pravi pokazatelj stanja na tržištu rada.

Registrovana zaposlenost je povećana za 3,3 odsto, a u privatnom sektoru 4,9 odsto, dok je u javnom sktoru svega 0,5 odsto.

Arsić ocenjuje da ovo predstavlja popravljanje strukture zaposlenosti, kao i pad neformalne nezaposlenosti na 12 odsto u odnosu na 20 odsto pre nekoliko godina

Na ovo utiče s jedne strane rast tražnje za radnicima zbog rasta privrede, ali još više velika emigracija radno sposobnih ljudi. To tera poslodavce da povećavaju plate i nude bolje uslove poslovanja.

Zato su zarade na međugodišnjem nivou povećane za 6,6, odsto, a zbog fiksnog kursa, u evrima su plate povećane za 10 odsto”, rekao je Arsić dodajući da su u privatnom sektoru plate povećane 7,7 odsto, dok su u javnom sektoru porasle za 4,5 odsto.

Spoljni dug – 32 milijarde dinara

Mali suficit tekućeg bilansa u prvom tromesečju u drugom se pretvorio u deficit od 570 miliona evra ili 4,4 odsto odsto BDP-a i to pre svega zahvaljujući manjku u robnoj razmeni od 1,6 milijardi evra. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na predstavljanju Kvartalnog monitora ocenio je da je tome najviše doprineo rast uvoznih cena pre svega energenata i repromaterijala.

Povezane vesti:

“Izvoz i uvoz su se brzo oporavili i premašili su pretkrizni nivo za skoro 20 odsto. Tokom drugog tromesečja ostvaren je i visok priliv stranog kapitala, a strane direktne investicije su iznosile 731 miliona evra (5,6 odsto BDP-a), dok je neto priliv bio 428 miliona zbog odliva kapitala po osnovu kamata i dividendi”, ocenio je Arsić.

On je istakao da je spoljni dug dostigao do sada rekordan iznos od 32,2 milijarde evra koji je od 2019. godine povećan za 4,1 milijarde evra. U septembru se država zadužila za dodantih milijardu evra na inostranom tržištu. Odnos spoljnog duga prema BDP-u je 69 odsto što nije najviše do sada, zbog kako objašnjava Arsić, jačanja dinara prema evru.

Ekonomisti: Privrede se u pandemiji oporavile brže nego što je očekivano

Prema oceni ekonomista, ove godine krize i pandemije privrede su se oporavile brže nego što je očekivano, a Arsić je ukazao da rast privredne aktivnosti ne treba porediti sa 2020. godinom jer je u tom slučaju više reč o oporavku od dubokog pada nego što je realan rast.

Okolne zemlje, kako je objasnio Arsić imaju više stope rasta, zbog toga što su kasnije ušle u oporavak.

Kako je ukazao, treba posmatrati poslednji kvartal predkriznog perioda, 2019.godine, a Srbija ga je premašila za 2,3 odsto.

Glavni pokretač rasta je privatna potrošnja, naveo je Arsić, ali to su kapaciteti od pre krize, te je rast u idućih tri do pet godina neizvestan, a inflacija raste u velikom broju zemalja.

Najveći doprinos rastu BDP dolazi od građevinarstva, IT, telekomunikacija, koje se ne oporavljaju već nastavljaju svoj rast od pre i za vreme krize, rekao je Arsić, a da će suša, inflacija i problemi u oporavku nekih delatnosti usporiti oporavak privrede u drugoj polovini godine.

On je dodao i da je međugodišnji rast visok, sedam odsto, da je na nivou Evropske unije 14, a Centralne i istočne Evrope 11 odsto.

Arsić je naglasio da je fiskalni deficit višestruko niži od svih očekivanja, a ocenio je da će biti oko pet odsto BDP.

Javne investicije u padu

Analize pokazuju da su javne investicije u padu i da je rizično da zemlja zavisi od stranih investicija, koje napreduju, a domaće zbog izostanka podsticaja opadaju, te je Arsić ukazao da završetak deonice autoputa Preljina – Požega najavljeno za decembar 2021. očigledno neće biti pre polovine iduće godine.

Prema Arsićevoj oceni Narodna banka Srbije vodi politiku, kao i većina centralnih banaka, tako i dalje drži fiksni kurs dinara i da je sprečila jačanje dinara, što je dobra odluka.

Podsetio je da je za proteklih pet godina dinar ojačao 10 odsto, a u ovoj za 1,8 odsto.

Takođe NBS vodi monetarnu politiku niske referentne kamatne stope, te Arsić ukazuje da su kamate u Srbiji na istorijskom minimumu, a neke dinarske su i ispod nule!

Ipak, kreditna aktivnost banaka je znatno usporena tokom drugog kvartala 2021.

Potrošačke cene su u avgustu, u odnosu na isti mesec prethodne godine, veće za 4,3 odsto, dok su cene u industriji povećane za 10,4 odsto, navedeno je u analizi Kvartalnog monitora, predstavljenog na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar