0
Državna pomoć zbog epidemije koronavirusa u Srbiji može da se opiše “kao da se država u naše ime zadužuje da bi nam dala pare”, izjavio je za N1 profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić.
„Ja verujem da je opredeljenje da se takva mera sprovede motivisano političkim razlozima, da se dobije naklonost što većeg broja ljudi“, rekao je Arsić.
Profesor Ekonomskog fakulteta kaže da će se ovi izdaci finansirati iz zaduživanja. On je naglasio da paketi pomoći u Srbiji “nisu dovoljno selektivni” i da ta sredstva u drugim zemljama nisu primali svi, nego oni kojima su ona najpotrebnija.
„Sa istom količinom sredstava trebala je druga struktura pomoći. U slučaju građana, ovakav način pomaganja je prilično nepravedan… Nigde se ne daju ista sredstva i siromašnim i srednje bogatim i bogatim“, rekao je on.
Smatra opravdanim da se posle epidemije napravi još jedan paket pomoći, ali samo za one koji su najteže pogođeni. Arsić očekuje nešto veći rast nezaposlenosti kada država prestane da pomaže preduzeća u sektorima koji trpe dugoročnu štetu od posledica pandemije, poput uslužnih delatnosti.
Dodaje da će neka od tih preduzeća bankrotirati a neka smanjiti obim posla, i da se radi o „nekoliko desetina hiljada“ radnih mesta. Međutim, kako kaže, pad neće biti veliki.
„Može se očekivati da će već u drugoj polovini godine, ako se pandemija suzbije, privredna aktivnost prestići pretkrizni nivo“, rekao je on.
Na pitanje da li je ekonomija Srbije stabilna, Arsić kaže da jeste, jer joj ne preti neposredna kriza domaćeg ili spoljnjeg duga, a inflacija je relativno niska.
Upitan o javnim infrastrukturnim preduzećima koja iz pozitivnog poslovanja prelaze u gubitaše, Arsić kaže da je opravdano da država daje tim kompanijama subvencije za investicije, ali ne za tekuće poslovanje.
Javna preduzeća treba da postanu stvarno državna, a ne da budu partijska, kao što je sada slučaj, rekao je on i dodao da država nastavlja da pomaže I firme koje nisu državne, kao što je Er Srbija.
Profesor Ekonomskog fakulteta očekuje da razlika između rashoda I prihoda države bude oko tri milijarde evra i da je malo verovatno da će rast privrede biti šest odsto.
Već u prvoj godini posle pandemije treeba smanjiti deficit na dva odsto BDP-a, a plate i penzije treba da rastu u skladu sa privrednom aktivnošću, rekao je on.
