Anketa: Turizam i ugostiteljstvo najviše pogođeni pandemijom

Proizvodni i uslužni kapaciteti su smanjeni kod dve trećine firmi, ali je apsolutna vćina poslodavaca, 85 procenata, uspela da zadrži isti broj radnika kao pre krize, prema rezultatima ankete koju su realizovali Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj.Trećina ispitanika izveštava o delimičnom ili potpunom oporavku kapaciteta.Istraživanje, sprovedeno od 21. do 27. aprila, u kome je učestvovalo 1.000 kompanija, pokazalo je da su rad od kuće, ograničenje radnog vremena, nemogućnost fizičkog prisustva kupaca/klijenata, kao i nelikvidnost, efekti koje je privreda najviše osetila u sedmoj nedelji krize izazvane korona virusom.Nalazi ankete ponovo ukazuju na visoku osetljivost privatnog sektora na problem likvidnosti, a po tom pitanju najveći izazovi su nemogućnost pokrivanja osnovnih troškova poslovanja i problemi u naplati potraživanja od domaćih poslovnih partnera.Firme su se na različite načine prilagođavale krizi, pa je tako svaka druga organizovala delimičan rad od kuće, dok je 43 odsto smanjilo broj radnih sati, navodi se u saopštenju PKS.Trećina preduzeća je započela pregovore sa poveriocima o odlaganju otplate duga, a petina firmi je bila primorana da zatvori deo poslovnih procesa.Prema kriterijumu veličine privrednog subjekta, najugroženiji su preduzetnici i mikro firme, a gotovo sve firme očekuju pad prodaje i profita do kraja 2020.Nešto više od petine ispitanika, 21 odsto, uspelo je da brzo promeni način poslovanja, što ukazuje da su te firme spremnije dočekale krizu.Anketa pokazuje da postoji potencijal za dalji napredak, jer svako treće preduzeće može delimično ili potpuno da se prilagodi poslovanju putem interneta.Gotovo sve srednje i velike firme imaju veb stranu, dok je broj firmi sa onlajn prodajom porastao, pa svaka peta prodaje proizvode ili usluge preko elektronske prodavnice.Iako je najoptimalnija prodaja putem interneta ona u kojoj se kupcima nude sve opcije plaćanja, mali je procenat firmi koji kupcima i klijentima nudi više od jedne, ili sve opcije plaćanja.U sedmoj nedelji krize privrednici ocenjuju da će im, pod pretpostavkom da je kriza prestala u poslednjim danima aprila, u proseku biti potrebno više vremena za oporavak nego što je to bilo na samom početku.Vreme oporavka procenjuje se najčešće na tri do šest meseci, ili na šest do 12 meseci.Vreme očekivanja teškoća u naplati potraživanja, pomerilo se uglavnom na period od početka jeseni.Ubedljiva većina privrednih subjekata prijavila se za mere državne pomoći, a mere koje su privrednici ocenili kao najkorisnije jesu direktna pomoć MMSP sektoru kroz uplatu minimalne zarade; odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose; odlaganje plaćanja akontacije; kao i pristup povoljnim kreditima u okviru garantne šeme.Značajnom broju privrednika, između 10 i 14 procenata, potrebna je dodatna pomoć u korišćenju mera državne pomoći.Anketa pokazuje da pad poslovanja u sektorima saobraćaja, turizma i industrije znatno utiče na pad poslovanja ostalih firmi u njihovom lancu snabdevanja.Većina firmi, dve trećine njih, promenama u poslovanju utiče na do 30 njihovih dobavljača, i na do 100 njihovih poslovnih kupaca.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram