Anđelko Jelovac je bivši vozač GSP Beograd, koji je u februaru ove godine otišao u Nemačku u potrazi za boljim životom. Sada živi u Berlinu, gde radi kao vozač gradskog prevoza, a to je bio njegov posao i u Beogradu, gde je kao vozač javnog prevoza radio od 2008. godine. Međutim, zarada koju ima u Nemačkoj drastično je viša od one koju je imao u Srbiji. Anđelko je samo jedan u nizu primera i sličnih životnih sudbina, a epilog je to što za volane u Srbiji sada moraju da sednu vozači iz Bangladeša ili Indije. Procenjuje se da Srbiji fali oko 12.000 vozača.
„U GSP-u sam imao između 80.000 i 90.000 dinara sa minulim radom od 28 godina staža, prekovremenim radom od šest dana nedeljno i noćnim satima jer sam u četiri ujutro izlazio iz garaže. Ovde, za 190 sati mesečno imam zaradu 2.500 evra“, kaže Anđelko za naš portal.
Što se tiče samog posla, kaže da je lakši u Nemačkoj, budući da su putnici kulturniji, saobraćaj korektniji, a nema ni agresivnih putnika. Dodaje da se nije pokajao što je otišao.
Pročitajte još:
„Pokajao se nisam, u Srbiji me je uz platu, sa kojom ne može da se opstane, ubijao i sam sistem. Sve je izgubilo vrednost i principe. Mi kao ljudi smo postali loši i bivamo sve lošiji. Uslovi za posao sve su gori, a kada treba da se odradi nešto po opštinama i državnim ustanovama, pravi je pakao“, kaže Anđelko.
Kao otežavajuću okolnost u Nemačkoj, Anđelko navodi da je teško što se čeka na spajanje porodice. "Razdvojen si od dece i žene jer postoji procedura za to, korak po korak", kaže on.
A kada je reč o mogućnosti za povratak, Anđelko je jasan:
„Ako Bog da, ni u penziji se neću vratiti u Srbiju. Ako uspemo supruga i ja nešto da uštedimo, kupićemo u Grčkoj neki stan i penziju provesti tamo“, kaže naš sagovornik.
Prema rečima predsednika Sindikata vozača GSP-a Nebojše Mitrovića, u Srbiji iznos koji se svakog meseca nađe na računu vozača autobusa je oko 90.000 dinara, odnosno oko 770 evra.
„Ima i onih koji uspeju da ‘nabiju’ velike iznose, ali to podrazumeva smenu od 16 sati“, objašnjava Mitrović za Nova.rs.
Kako kaže, manjak radnika u Nemačkoj nije ništa novo, budući da se taj manjak oseća svuda.
„To je trend u svetu, jer je posao težak i odgovoran i mladi ljudi izbegavaju to da rade, a put do iskusnog vozača je veoma dug. I kod nas imate vozače koji su došli iz Šri Lanke, a ja onih koji su otišli u Nemačku poznajem barem 10“, navodi naš sagovornik.
Uprkos visokim platama, Nemačkoj fale vozači autobusa, a prevoznici su prinuđeni da na nekim linijama smanje frekvenciju ili ih čak ugase.
Kako je za Nova.rs ranije objasnio Miloš Turinski iz Infostuda, profili koji nedostaju zemljama u zapadnoj Evropi, nedostaju i Srbiji.
„To sve ide cirkularno, radnici odavde odlaze tamo, a na njihovo mesto dolaze radnici iz zemalja kojima smo mi Zapad“, naveo je on.
Prema njegovim rečima, Srbiji nedostaje oko 12.000 kvalifikovanih vozača.
Ovo nije jedino zanimanje koje je deficitarno u našoj zemlji, budući da nam nedostaje i mnogo zanatlija. To su električari, vodoinstalateri, zavarivači, ali i građevinski radnici. Za sve ove poslove zarada je čak i u Srbiji velika, ali ove poslove, koji su fizički izuzetno zahtevni, malo ko želi da radi.
Na sajtovima sa oglasima za zapošljavanje ima oglasa i za vozače autobusa i za vozače minibuseva.
Oglašavaju se firme koje se bave gradskim, ali i međugradskim prevozom, ali malo njih informaciju o plati istakne u oglasu.
Ipak, u jednom oglasu privatnog prevoza koji ima autobuse na nekoliko linija javnog prevoza u Beogradu, navodi se da je opseg plate od 90.000 do 130.000 dinara.
BONUS VIDEO Vozači iz Šri Lanke za volanom gradskih autobusa u prestonici
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare