Ako se neko i ponadao da je rast cena iza nas, da će uslediti ako ne pad onda bar mirovanje inflacije, sudeći prema najavama Narodne banke Srbije taj scenario se neće desiti. Dok NBS predviđa pik u martu, nakon čega bi inflacija počela da pada, naši sagovornici ipak misle drugačije i poručuju – rast cena pratiće potrošače još dugo.
Kako je saopšteno iz RZS, međugodišnja inflacija u januaru iznosila je 15,8 odsto. U praksi, to znači da su cene od januara 2022. do januara 2023. godine povećane u proseku 15,8 odsto.
Međutim, poskupljenja koja osećaju građani daleko su viša od pomenutih 15,8 odsto, s obzirom na to da u obračun inflacije ulazi nekoliko stotina proizvoda. Tako su neki poskupeli više, neki manje, ali svi oni osnovni proizvodi koje potrošači u Srbiji kupuju svakodnevno – drastično su skuplji.
Mleko, meso, jaja – poskupeli su i do 60 odsto. A tu nije kraj.
Da nas nova poskupljenja i dalje čekaju, odnosno da će inflacija i dalje da raste zvanično je najavila i NBS. Pik se, kako je navedeno, očekuje u martu. To bi značilo da od tog trenutka inflacija treba samo da pada.
Sagovornici „Nove“, međutim, smatraju da je ovakva prognoza nerealna.
Tako profesorka Ekonomskog fakulteta dr Danica Popović objašnjava da predstavnici centralne banke govore stvari koje lepo zvuče, ali nisu nužno uvek i realne.
„To su već standardne, umirujuće laži“, kaže Popović.
Ekonomista i potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić ističe da ovo nije prvi put da NBS „prognozira“ kada će biti pik inflacije.
„Ovo je peti put u poslednje dve godine da NBS najavljuje ‘vrhunac inflacije’ i svaka dosadašnja najava je bila pogrešna“, kaže on za „Novu“.
Kako Nikezić ističe, inflacija u SAD pada još od avgusta 2022. i trenutno iznosi 6,4 odsto , u EU pada od novembra prošle godine i sada je na 8,5, dok jedino u Srbiji i dalje raste iz meseca u mesec, te je najveća u poslednjih 18 godina.
„Pri tom, ne smemo zaboraviti da su u poslednjih godinu dana najviše poskupele osnovne životne namirnice, poput mleka 66 odsto, šećera 60, jogurta 55, ogreva 50, jaja 44 i mesa 35, tako da je negativan uticaj inflacije na život većine ljudi značajno veći nego što to pokazuje zvanična statistika“, kaže Nikezić.
Dakle, cene će i dalje rasti, iako je nemoguće precizirati do kog nivoa, ali stručnjaci su saglasni – najgore tek predstoji.
„Naravno da će inflacija nastaviti da raste“, jasna je Popović.
Profesor dr Ljubomir Madžar takođe ističe da je nemoguće tako precizno odrediti kako će se u određenom periodu kretati inflacija, s obzirom na to da je ona neizvesna pojava, na koju utiče mnogo faktora.
„Za tu vrstu prognoze niko nema dovoljno znanja, pa tako ni NBS. Može da se desi da se ta predviđanja ostvare, ali ne zato što su oni dobro procenili, već bi to bilo kao da ćorava koka ubode jaje“, kaže dr Madžar.
Prema njegovim rečima, izjave koje daju predstavnici NBS nisu realne procene, već samo njihova nada.
Profesorka Popović kaže da je u ciljanoj stopi inflacije, koja bi prema NBS u periodu od januara 2023. do decembra 2025. trebalo da iznosi tri odsto, problematično to što nikome nije jasno kako se došlo do te cifre.
„Mi ne znamo na čemu se zasnivaju takva predviđanja. To više zvuči kao spisak lepih želja, nego nešto što je realno“, ističe Popović.
Upitan da li je smanjivanje inflacije na tri odsto u pomenutom periodu moguće, Dušan Nikezić kaže da se plaši da to nije moguće ukoliko se ne uklone uzroci inflacije.
„Ne smemo da zaboravimo da će struja od septembra do maja poskupeti 27 odsto, a najavljena su i dodatna poskupljenja u trećem i četvrtom kvartalu ove godine, dok će gas će za godinu i po dana poskupeti 61 odsto, što će sve uticati na dalji rast inflacije. Dodatno, vlast nastavlja da zapostavlja poljoprivredu, koja u osam kvartala za redom ima dramatičan pad, zbog čega smo prinuđeni da sve više uvozimo hranu“, ističe Nikezić.
BONUS VIDEO Guvernerka ne zna da li je sada pik inflancije: Tabaković o moratorijumu koji bi bio bumerang