Od juna prošle godine, euribor ne prestaje da raste. Ovaj rast direktno utiče na sve one građane koji su se zadužili u evrima, i to sa varijabilnom kamatnom stopom. Iako se vrednost famoznog euribora menja gotovo na svakodnevnom nivou, postoje četiri ključna datuma tokom godine, kada se i rate dužnika menjaju.
Tromesečni euribor trenutno iznosi 2,5 odsto, a šestomesečni 2,92.
Naredna sednica Evropske centralne banke (ECB), na kojoj će se odlučivati o visini tri referentne kamatne stope, koje direktno utiču na rast euribora, održaće se 2. februara, a brojni svetski ekonomisti očekuju njihovo povećanje.
Inače, euribor čini deo iznosa kamate – drugi deo predstavlja marža banke.
Rast se dešava iz dana u dan, ali korisnici to osete tek kada iz banke stigne novi obračun. U zavinosti od toga da li je kredit vezan za tromesečni ili šestomesečno, obračun se vrši na, kako i sama imena govore, tri ili šest meseci.
Kada je u pitanju tromesčeni euribor, rate se usklađuju četiri puta godišnje.
Ključni datumi za dužnike su, u ovom slučaju, 31. mart, 30. jun, 30. septembar i 31. decembar.
S druge strane, kod kredita sa šestomesečnim euriborom, rate se, logično, usklađuju dva puta godišnje – 30. juna i 31. decembra.
Iako rast euribora utiče na sve građane koji su se zadužili u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom, postoje grupe dužnika koji su posebno pogođeni.
To su prvenstveno korisnici stambenih kredita, jer se u ovim slučajevima od banke pozajmljuje velika suma novca, koja se otplaćuje i po nekoliko decenija, zbog čega ekonomisti često stambeni kredit nazivaju „doživotnim“.
Takođe, rast euribora značajno pogađa i dužnike koji su relativno skoro podigli kredit, s obzirom na to da je struktura rate drugačija u različitim periodima otplate – kako vreme prolazi, sve manji deo rate čini kamata.
Takođe, rate rastu i korisnicima lizinga.
Euribor je počeo da raste zbog restriktivne monetarne politike ECB-a, a stručnjaci očekuju da bi pad vrednosti mogao da se očekuje naredne godine.
Do kog nivoa euribor može da ide – teško je precizirati, ali kako se u prošlosti on dugo nalazi na nivou od tri odsto, ekonomisti očekuju da bi ovaj scenario mogao da se ponovi.
BONUS VIDEO Vladimir Vasić o povećanju iznosa rate kredita u Srbiji nakon najave Evropske centralne banke