Ako bude kupovala NIS, Srbija će morati da izdvoji milijarde: Koliko bi mogao da košta ruski udeo

Tokom jučerašnjeg obraćanja predsednik Vučić naglasio je da NIS neće biti nacionalizovan, ali da će država, u slučaju da Rusi ne potpišu kupoprodajni ugovor u sledećih 50 dana, uvesti prinudnu upravu, nakon čega će naša vlast Rusima dati najveću ponudu za otkup njihovog udela. Vučić je takođe podsetio da je 2008, prema procenama Deloitta, NIS vredeo dve milijarde evra, ali su u međuvremenu Rusi investirali u ovu kompaniju, kojoj je tako vrednost skočila.

Pitali smo stručnjake koliki bi taj iznos sada mogao da bude, odnosno kolika je trenutna vrednost NIS-a.

“Prodali smo NIS budzašto, a ako budemo plaćali ruski udeo, to će biti daleko više. Rusi su vremenom investirali u kompaniju, a samo jedna godina rada imala je dovoljan profit da isplate investiciju. Godišnji profit NIS-a veći je od jedne milijarde. Sa svim ulaganjima u NIS, vrednost kompanije bi sada sigurno bila nekoliko milijardi, što bi Srbija, ako hoće da ponudi najveći cenu, morala da ponudi”, objašnjava Milan Ćulibrk, urednik rubrike “Ekonomija” u nedeljniku Radar.

Ukoliko vlast odluči da iznese ponudu, morala bi da napravi procenu vrednosti, smatra berzanski analitičar i broker Nenad Gujaničić.

“Pretpostavljam da bi u slučaju otkupa ruskog paketa akcija država napravila procenu vrednosti akcija NIS-a, što bi bila osnova za ovu transakciju. NIS je na berzi pre suspenzije trgovanja u januaru vredeo oko milijardu evra, što je slab reper za vrednovanje usled lošeg stanja naše berze i minornih prometa u trgovanju. Takođe, kada se prodaje kontrolni paket akcija, prodavac s punim pravom može da traži premiju na cenu, s obzirom na to da potencijalni kupac može nakon kupovine s firmom da radi šta mu je volja. Ovde je dosta specifična situacija jer se ova transakcija sprovodi u vanrednim okolnostima, faktički, u iznudici, pa je i to faktor koji bi mogao da utiče na vrednovanje”, objašnjava Gujaničić za Nova.rs.

Nestašice i poskupljenja

S obzirom na to da je država dala Rusima rok od 50 dana da sklope kupoprodajni ugovor sa kupcem kojeg oni odaberu, postavlja se pitanje šta građani da očekuju u ovom vremenskom periodu.

“Verujem da neće biti velikih problema u snabdevanju gorivom na kratke staze, ali bi eskalacije situacije i nerešavanje problema mogli da donesu ili otežano snabdevanje ili više cene. Gorivo predstavlja ulazni trošak za sve vrste roba i usluga, i u slučaju poskupljenja, pa bi moglo da povampiri inflaciju, koja se i inače nije vratila u ciljane okvire centralne banke”, kaže Gujaničić.

On objašnjava da gorivo direktno ne učestvuje mnogo u indeksu potrošačkih cena, ali bi poskupljenje od oko 15 odsto povećalo inflaciju za procentni poen.

“Ali posredni efekti bi mogli biti kudikamo veći”, naglašava on.

Odlaganje preuzimanja NIS-a, mogao bi građane Srbije, po mišljenju stručnjaka, mnogo da košta.

“Biće manje para, a više troškova. Ne vidim kako bismo mogli da izbegnemo nestašice. Ako ne dobijemo licencu, biće ogromnih problema. Biće najviše problema kad se iscrpe zalihe. Očekujem velike redove na pumpama, a goriva em neće biti, em to malo što bude biće najskuplje u regionu. Nama niko ne garantuje da će problemi biti rešeni u roku od 50 dana. Kad stane rafinerija, staće sa radom i petrohemija, odnosno deo hemijske industrije, što će se negativno odraziti na srpsku privredu, a samim tim će biti i manje novca u budžetu”, upozorava Ćulibrk.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je izjavio da ako NIS ne dobije licencu vlade Sjedinjenih Država, slede teški dani za Srbiju. On je najavio potpuno zaustavljanje rada Rafinerije, a rekao je i da će banke od ponedeljka prestati da sarađuju sa NIS-om.

Podsetimo i da je u skladu sa najavom predsednika o uvođenju prinudne uprave nad NIS-om, predsednica parlamenta Ana Brnabić najavila juče da će vlasti podneti amandman na Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, koji otvara mogućnost da Srbija preuzme vlasništvo nad Naftnom industrijom Srbije (NIS).

***