0
Euribor, kamatna stopa od koje zavisi i iznos rate kredita korisnika koji su se zadužili u evrima, već mesecima raste. Ova stopa najviše utiče na korisnike stambenih kredita u evrima. Njima su rate već drastično porasle, u nekim slučajevima i za čak 90 evra. Za sve njih ekonomisti imaju jednu lošu i jednu dobru vest. Loša vest je da će tokom 2023. euribor i dalje rasti, a dobra vest je da su male šanse da obori istorijski maksimum od pet posto.
Kako je nedavno rekao potpredsednik Evropske centralne banke (ECB) Luis de Gindos, ova institucija će verovatno nastaviti sa povećanjem referentnih kamatnih stopa, kako bi se obudzala inflacija.
Inače, tri ključne kamatne stope, ECB već mesecima povećava, što direktno utiče i na euribor, koji je vezan za kredite u evrima. Njegovo povećanje utiče na rast rata kredita svih korisnika koji su se u evrima zadužili sa varijabilnom kamatnom stopom.
„Nemamo drugog izbora nego da delujemo. Povećanje od 50 baznih poena može postati nova norma u bliskoj budućnosti“, rekao je de Gindos.
Vrednost šestomesečnog euribora trenutno iznosi 2,701 odsto, dok je tromesečni nešto niži – 2,141, a uz najavljeni kontinuirani rast ključnih kamatnih stopa, i euribor će se kretati uzlaznom putanjom.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
6
Stoga, ne čudi strah mnogih kreditnih korisnika, da bi euribor mogao ponovo da dostigne svoj istorijski maksimum, koji je iznosio nešto više od pet odsto, ali se na tom nivou zadržao vrlo kratko, tokom 2008. godine.
Nakon istorijskog maksimuma, vrednost euribora je sedam godina bila „u minusu“, odnosno bila je negativna.
Tek polovinom ove godine, vrednost euribora ponovo je postala pozitivna, a od tada nije prestala da raste.
Ipak, kako za „Novu“ objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić, niko sa sigurnošću ne može da kaže do kog nivoa će euribor rasti. Međutim, poučen ne tako davnom ekonomskom krizom, profesor objašnjava da nakon nekog vremena rasta, kamate će prirodno početi da padaju.
„Nema sumnje da će posle nekog vremena kamatna stope početi da padaju, to su pokazale i prethodne krize. Novac poskupljuje, destimulišu se i narod i privreda, što znači da pada tražnja za kreditima, a čim se to dešava, pada i cena. Tako funkcioniše tržište, kamate neće moći večno da budu visoke. Inflacija sada jeste problem, ali neće biti problem narednih 100 godina“, objašnjava dr Savić.
Možda će se situacija stabilizovati za šest meseci, a možda za godinu dana, ali kako objašnjava profesor, niko nema tačan odgovor na pitanje kada će se to desiti.
„Prethodna velika ekonomska kriza desila se 2008. godine, a većina država se sa njom izborila u 2009. ili 2010. Međutim, to sa Srbijom nije bio slučaj. Mi smo tek 2016. godine došli na nivo bruto domaćeg proizvoda (BDP) pre krize“, kaže Savić.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže za „Novu“ da će ECB povećavati referentne kamatne stope sve dok se inflatorni pritisci ne budu smanjili, a prema njegovim procenama, to bi moglo da se desi već u prvom ili drugom kvartalu naredne godine.
„Smanjenje euribora očekuje se pred kraj sledeće godine. Što se inflacije tiče, predviđanja su da bi ona, na kraju 2023, mogla da bude između 9 i 11 odsto. Sadašnja referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije i ECB zapravo i nisu toliko strašne, s obzirom na to da je referentna kamatna za dinarske kredite išla i do 12 odsto, a euribor do 5, ali nema razloga za brigu da će se to ponoviti“, objašnjava Vasić.
Upitan kako to da nema razloga za strah kada je i zvanično potvrđeno da će se povećavati kamate koje direktno utiču na euribor, Vasić kaže da euribor ne utiče samo na Srbiju, već i na sve države Evropske unije, odnosno na kamate u tim zemljama. Naime, kako objašnjava sagovornik „Nove“, mora da se postigne balans između smanjenja inflacije i pada tražnje za kreditima.
Kako profesor Savić objašnjava, povećanje referentnih kamatnih stopa je iznuđena mera, a svaka takva mera ima i dobru i lošu stranu. U ovom slučaju, dobra vest je zaustavljanje inflacije zbog smanjenja tražnje, ali loša, i za građane i za privredu, jesu skupi krediti. Prema Savićevim rečima, smanjenje interesovanja za kreditima od strane privrednika automatski znači smanjenje privrednih aktivnosti, samim tim i BDP-a, rast nezaposlenosti i niz budžetskih problema.
„Inflacija je gorući problem, ona razjeda ekonomsko tkivo, ali ne postoji rešenje koje ima samo dobru stranu, mora da se vaga“, zaključuje Savić.
BONUS VIDEO Ko ne mora, neka se kloni novih kredita
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare