Iako se do pre svega nekoliko godina digitalizacija činila kao pust san, ona je danas postala realnost za milione kompanija širom sveta. Kako svaka od njih u delo sprovela svoje projekte, prisustvo developera je ključna stvar.
Međutim, nije svaka kompanija u prilici da priušti najbolje programere, pa se u zahtevnim ulogama vrlo često nalaze programeri koji nisu dovoljno duboko zagazili u mediorske i seniorske vode, prenosi sajt Hello world.
Iako se na njihovim to-do listama nalaze ozbiljni taskovi, jako je važno da svi developeri, bez obzira na poziciju nastave da se usavršavaju i unapređuju svoje znanje jer kao što mnogi znaju, prva greška može vrebati odmah iza ugla.
Kako bi izbegli neke od najčešćih grešaka koje mnogi programeri prave, prvo je potrebno da ih uočite, a ako već niste, sajt Hello World nastoji da da vam u tome pomogne.
U ovom tekstu ćemo proći kroz 10 najčešćih grešaka koje gotovo svi koji su skoro ušli u svet programiranja prave kako bi mogli da ih na vreme izbegnu i sebi postave solidne temelje za uspešnu karijeru u budućnosti.
Ovo se vrlo često može sresti kod ambicioznih developera koji žele da nauče da koriste što više alata jer veruju da će im poznavanje svega omogućiti rad na boljim projektima.
Međutim, veoma je važno da na samom početku odlučite šta želite da radite i kakve softverske proizvode želite da stvarate.
Ono što je takođe veoma dobro jeste i sam izbor polja kojima možete da se posvetite – razvoj video igara, Android i iOS aplikacija, web development – i tako odaberete ono koje vam najviše odgovara.
Prosto uletanje u sferu softver developmenta nije najbolja strategija ako želite da napredujete kao profesionalac.
Kada nemate jasno određen plan, možete se osetiti dezorjentisano. Jednog dana posvetićete se Angularu, drugog Reactu, trećeg nečem drugom i na kraju nećete ovladati nijednom stvari.
Najbolje je da na početku napravite plan i posvetite se učenju tehnologija i alata po specifičnoom redosledu. Ne skačite sa jedne tehnologije na drugu, a da prethodno niste ovladali onom koju ste prvu učili.
Ponekada želimo da pokrijemo što više sfera, što može dovesti do toga da nijednu nismo ovladali kako treba i postali stručni.
Čak iako imate poveći spisak stvari koje vas zanimaju, ako želite da postanete stručnjak – odvojite dovoljno vremena da postanete stručnjak u jednoj, pa tek onda pređite na sledeću.
Mnogi stručnjaci smatraju da mladi programeri ne bi trebalo da počnu da uče novi alat, tehnologiju ili jezik pre nego što ovladaju onim što trenutno rade.
Mnogi veruju da je moguće učiti programiranje i savladati nekoliko tehnolgoija i jezika u isto vreme, učeći sve u isto vreme, ali ovo nije tačno, niti je dobar pristup jer se vrlo lako možete zapetljati u različitim konceptima i načinima razmišljanja.
Ovakvo razmišljanje zapravo je plod same industrije koja insistira da se sve radi brzo, ali u svetu programiranja, za sve je potrebno vreme i puno strpljenja.
Svaki programski jezik radi, ispunjava svoje funkcije i nema potrebe da ih upoređujete i vrednujete.
Tehnički, svi oni rade.
Ono što ih možda može razdvajati jeste trenutna potražnja za određenim jezikom naspram drugih, i to je najčešće jezik koji u tom trenutku zaokuplja pažnju mnogih developera.
Ali kao i sa mnogim drugim stvarima u životu, softverski predeli jako se brzo menjaju, i taj isti jezik za jako kratko vreme može svoje mesto ustupiti nekom drugom.
Pročitajte još
Svaki alat ima odgovarajuću i prateću dokumentaciju koju u svakom trenutku možete konsultovati bez potrebe da pamtite svaki proces.
Kako napredujete, uvidećete važnost memorije jer vam pomaže da unapredite programerske veštine i da se bolje povežete da određenim konceptima, ali ne morate znati baš sve napamet.
Mnogi programeri smatraju da je korišćenje pretraživača kao što je Google za iznalaženje rešenja slabost, ili da oni koji ga koriste kako bi se izborili sa određenim problemom nisu profesionalci.
Međutim, čak i najbolji Google inženjeri svakoga dana gledaju dokumentaciju svih stvari koje koriste. Drugim rečima, sasvim je normalno tražiti informacije na internetu kako biste bili bolji u svom poslu.
Vežba vodi savršenstvu. Samim tim, ključ dobrog programiranja leži u konstantom vežbanju.
Izuzetni rezultati, kojima se mnogi nadaju, vrlo retko dolaze preko noći. Izuzetni rezultati su posledica brojnih časova rada i učenja.
Danas je dobijanje trenutnih rezultata prisutno u svim životnim sferama, pa i u razvoju softvera. Ali to je jedna od velikih grešaka koje mnogi programeri prave.
Stručnjakom se postaje tako što pravite korak po korak, učite jezik po jezik, savladavate prepreku po prepreku. Traženje instant rezultata može dovesti samo do frustracije, pogotovo ako su gore navedeni koraci takođe napravljeni ishitreno.
U profesionalnom svetu je sasvim normalno biti ambiciozan. Ta ambicija nas gura da učimo i usavršavamo se.
Ali, velika je greška tražiti veliki projekat, prepun kompleksnosti, a da pritom ne znate kako da programirate ili verujete da programiranje možete da naučite za nekoliko dana.
Naravno, možete otići na neki kurs koji će vam pomoći da kreirate specifičnu aplikaciju koju želite, možete naučiti kako da programirate određenom tehnologijom i brojne druge stvari. I sa tim znanjem možete misliti da ste spremni za svaki projekat, ali to može biti velika greška jer na velikim projektima rade ljudi sa mnoštvom iskustva koje im pomaže da predvide probleme i iznađu nesvakidašnja rešenja – a to iskustvo se ne stiče brzim kursom.
Naravno, u svetu programiranja postoji bezbroj problema i grešaka koje možete da napravite, baš kao i što je slučaj sa rešenjima. Ipak, ukoliko se fokusirate na ove koje smo naveli, sebi možete znatno olakšati život i utabati stazu koja će vas odvesti tamo gde ste se uputili.
BONUS VIDEO Praksa – rad na crno ili prilika da se nauči posao?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar